REZON: Dobitna kombinacija za neuspeh

Piše: Milorad Bojović

Kad bi grupa ljudi htela da napravi firmu koja će umesto profita stvarati gubitke, angažovala bi Dejana Šoškića, Dragana Đilasa, i naravno studente. Šoškić i Đilas kao dokazani šampioni gubitništva mogli bi da budu generalni direktor i direktor za marketing, a studenti bi zbog viška neznanja bili idealni za upravni i nadzorni odbor. Na taj način firma bi za manje od godinu dana ostvarila očekivani finansijski kolaps. Bila bi dužna svim poslovnim partnerima. Radnici ne bi imali plate. Dugovalo bi se za poreze i doprinose, struju, vodu, grejanje, telefon, internet. Sve u svemu, takva firma bi bila izuzetno uspešna u stvaranju neuspeha. 

Država je jedna vrsta akcionarskog društva u kojoj svaki građanin ima određeni broj akcija, sa pravom glasa. Akcije su vredne, ako vredi njena domaća valuta. Ako raste privreda, plate i penzije, budžet i BDP. Đilas i Šoškić su, dok su upravljali životima svih Srba, imali obrnutu ekonomsku logiku. Svojski su se trudili da dinar vredi manje. Da plate i penzije budu što niže, a da fabrika uopšte nema. Kad je Šoškić postao guverner, izveo je neverovatan poduhvat. U vrlo kratkom roku srozao je vrednost dinara. Srbi su 2012. jedan evro umesto 90 plaćali 119 dinara. Na taj način se njihova plata od 42.000 dinara, realno smanjila sa 467 na 352 evra. Šoškić je tvrdio da je to odlično. Da na taj način ljudi žive bolje. 

To tvrdi i danas. Kaže da dinar ne treba da bude stabilan. Da ga treba obezvrediti. Na taj način će, tvrdi, domaći proizvodi koštati manje. Osim što nema domaćih proizvoda, jer su Đilas i njegova bivša stranka sve fabrike prodali strancima, Šoškićeva tvrdnja je višestruko paradoksalna. Kad bi se izvoznički lobi, kao u njegovo vreme, određivao kurs, jedan evro bi, kako Vučić reče, koštao 200 dinara. To znači da bi današnja prosečna plata od 118.398, umesto 1.011 evra, vredela 591 evro. Duplo manje. Alal vera! Kakav genijalan pomak! Istovremeno, stranci, koji su, vlasnici fabrika, izvoze većinu robe proizvedene u Srbiji. Mi sopstvene potrebe pokrivamo iz uvoza. Pošto uvoznik robu plaća u evrima, trebaće mu više dinara. Da bi ostvario isti profit kao sada, morao bi drastično da poveća cene. Pošto bi evro bio skuplji za oko 71 odsto, uvoznik bi za najmanje toliko morao da poveća prodajnu cenu da bi zadržao istu procentualnu zaradu. Devalvacija bi dovela do rasta pratećih troškova koji direktno ili indirektno zavise od uvoza. Gorivo i naftni derivati, ambalaža, rezervni delovi, vozila i oprema, hemikalije, aditivi, deo elektroenergetskih i logističkih troškova. Zato bi negativni efekat Šoškićeve ideje bio širi. Slab dinar preko goriva, energenata i uvoznih inputa podiže troškove i domaće proizvodnje. Litar mleka bi sa sadašnjih 204 otišao na oko 350 dinara. Taj Šoškićev ekonomski poduhvat Đilas bi mogao da reklamira, i ponovo kao nekad, zaradi novih 600 miliona evra. 

Šoškić je svoj plan javno objavio. I omogućio Vučiću da višestruko poentira, porukom da će dinar ostati stabilan, da inflacija neće rasti, ali da plate i penzije hoće. Šoškićev primer sledio je i Đilas. On je u saopštenju za javnost naveo da je Srbija danas zaduženija i izolovanija nego ikad. I da su uništeni vojska, obrazovanje, energetika, poljoprivreda. 

Svaka baba koja ima TV, a ima, zna da se Vučić neprestano sastaje sa stranim političarima. Od Putina, Trampa i Sija, do Makrona, Merca, Fon der Lajen, Sančeza, Kaje Kalas, Alijeva, Tokajeva, Bin Zajeda... Spisak je dugačak, nema prostora da se svi pobroje. Imao je mnogo šta da zameri Vučiću, ali spoljnu politiku ne. Nema previše smisla napadati ono gde je Vučić jak. Isto tako, napao je oblasti u kojima su naprednjaci i Vučić najjači. Budžet za poljoprivredu je u odnosu na Đilasovo vreme porastao sa 40 na 136,5 milijardi, za odbranu sa 58,9 na 277, a za nauku i prosvetu sa 160,4 na 425,4 milijardi dinara. Plata je sa 420 porasla na oko 1.100 evra.

Ista je stvar sa Đilasovom tvrdnjom o javnom dugu. Sve je u Vučićevu korist. Ukupni prihodi budžeta Srbije 2012. godine, kad je Đilas bio vlast, iznosili su 829,5 milijardi dinara, ili oko 7,2 milijari evra. BDP je iznosio 33 milijarde, a javni dug 57 odsto BDP-a. U 2026. budžet je dostigao 2.751 milijardi dinara, odnosno oko 23,5 milijardi evra. Tri puta više nego 2012. godine. Javni dug je 13,3 odsto manji i iznosi 43,7% bruto domaćeg proizvoda BDP-a, koji će prema procenama premašiti 94 milijarde evra. Privreda Srbije danas godišnje stvara 60 milijardi evra više nego 2012. 

Kad se sve zbroji, Đilas i Šoškić na najdirektniji način rade u Vučićevom interesu. Da prafraziram Fregea, matematička indukcija više od ičega drugog pruža bitnu karakteristiku po kojoj se dobro razlikuje od lošeg. 

Gde su tu studenti? Oni misle isto što i Šoškić i Đilas, samo to kriju. Mimikrija je njihova glavna strategija. Ćute i love greške opozicije. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću