РЕЗОН: Добитна комбинација за неуспех

Пише: Милорад Бојовић

Кад би група људи хтела да направи фирму која ће уместо профита стварати губитке, ангажовала би Дејана Шошкића, Драгана Ђиласа, и наравно студенте. Шошкић и Ђилас као доказани шампиони губитништва могли би да буду генерални директор и директор за маркетинг, а студенти би због вишка незнања били идеални за управни и надзорни одбор. На тај начин фирма би за мање од годину дана остварила очекивани финансијски колапс. Била би дужна свим пословним партнерима. Радници не би имали плате. Дуговало би се за порезе и доприносе, струју, воду, грејање, телефон, интернет. Све у свему, таква фирма би била изузетно успешна у стварању неуспеха. 

Држава је једна врста акционарског друштва у којој сваки грађанин има одређени број акција, са правом гласа. Акције су вредне, ако вреди њена домаћа валута. Ако расте привреда, плате и пензије, буџет и БДП. Ђилас и Шошкић су, док су управљали животима свих Срба, имали обрнуту економску логику. Својски су се трудили да динар вреди мање. Да плате и пензије буду што ниже, а да фабрика уопште нема. Кад је Шошкић постао гувернер, извео је невероватан подухват. У врло кратком року срозао је вредност динара. Срби су 2012. један евро уместо 90 плаћали 119 динара. На тај начин се њихова плата од 42.000 динара, реално смањила са 467 на 352 евра. Шошкић је тврдио да је то одлично. Да на тај начин људи живе боље. 

То тврди и данас. Каже да динар не треба да буде стабилан. Да га треба обезвредити. На тај начин ће, тврди, домаћи производи коштати мање. Осим што нема домаћих производа, јер су Ђилас и његова бивша странка све фабрике продали странцима, Шошкићева тврдња је вишеструко парадоксална. Кад би се извознички лоби, као у његово време, одређивао курс, један евро би, како Вучић рече, коштао 200 динара. То значи да би данашња просечна плата од 118.398, уместо 1.011 евра, вредела 591 евро. Дупло мање. Алал вера! Какав генијалан помак! Истовремено, странци, који су, власници фабрика, извозе већину робе произведене у Србији. Ми сопствене потребе покривамо из увоза. Пошто увозник робу плаћа у еврима, требаће му више динара. Да би остварио исти профит као сада, морао би драстично да повећа цене. Пошто би евро био скупљи за око 71 одсто, увозник би за најмање толико морао да повећа продајну цену да би задржао исту процентуалну зараду. Девалвација би довела до раста пратећих трошкова који директно или индиректно зависе од увоза. Гориво и нафтни деривати, амбалажа, резервни делови, возила и опрема, хемикалије, адитиви, део електроенергетских и логистичких трошкова. Зато би негативни ефекат Шошкићеве идеје био шири. Слаб динар преко горива, енергената и увозних инпута подиже трошкове и домаће производње. Литар млека би са садашњих 204 отишао на око 350 динара. Тај Шошкићев економски подухват Ђилас би могао да рекламира, и поново као некад, заради нових 600 милиона евра. 

Шошкић је свој план јавно објавио. И омогућио Вучићу да вишеструко поентира, поруком да ће динар остати стабилан, да инфлација неће расти, али да плате и пензије хоће. Шошкићев пример следио је и Ђилас. Он је у саопштењу за јавност навео да је Србија данас задуженија и изолованија него икад. И да су уништени војска, образовање, енергетика, пољопривреда. 

Свака баба која има ТВ, а има, зна да се Вучић непрестано састаје са страним политичарима. Од Путина, Трампа и Сија, до Макрона, Мерца, Фон дер Лајен, Санчеза, Каје Калас, Алијева, Токајева, Бин Заједа... Списак је дугачак, нема простора да се сви поброје. Имао је много шта да замери Вучићу, али спољну политику не. Нема превише смисла нападати оно где је Вучић јак. Исто тако, напао је области у којима су напредњаци и Вучић најјачи. Буџет за пољопривреду је у односу на Ђиласово време порастао са 40 на 136,5 милијарди, за одбрану са 58,9 на 277, а за науку и просвету са 160,4 на 425,4 милијарди динара. Плата је са 420 порасла на око 1.100 евра.

Иста је ствар са Ђиласовом тврдњом о јавном дугу. Све је у Вучићеву корист. Укупни приходи буџета Србије 2012. године, кад је Ђилас био власт, износили су 829,5 милијарди динара, или око 7,2 милијари евра. БДП је износио 33 милијарде, а јавни дуг 57 одсто БДП-а. У 2026. буџет је достигао 2.751 милијарди динара, односно око 23,5 милијарди евра. Три пута више него 2012. године. Јавни дуг је 13,3 одсто мањи и износи 43,7% бруто домаћег производа БДП-а, који ће према проценама премашити 94 милијарде евра. Привреда Србије данас годишње ствара 60 милијарди евра више него 2012. 

Кад се све зброји, Ђилас и Шошкић на најдиректнији начин раде у Вучићевом интересу. Да прафразирам Фрегеа, математичка индукција више од ичега другог пружа битну карактеристику по којој се добро разликује од лошег. 

Где су ту студенти? Они мисле исто што и Шошкић и Ђилас, само то крију. Мимикрија је њихова главна стратегија. Ћуте и лове грешке опозиције. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу