„Ратне хероине“ стижу у Зрењанин: Изложба посвећена женама које су се бориле и страдале
Поводом обележавања Дана ослобођења Зрењанина у Другом светском рату, једног од празника града, у петак, 2. октобра, са почетком у 18 часова, у Малом салону Народног музеја Зрењанин биће свечано отворена изложба под називом „Ратне хероине“ ауторке Билјане Марцојевић, кустоскиње у Музеју жртава геноцида.
Изложба „Ратне хероине“ посвећена је женама – хероинама отпора, страдања и борбе у Другом светском рату. Кроз архивску грађу, личне приче, фотографије и документе, поставка осветлјава женску храброст, пожртвованост и допринос историји слободе.
Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисавлјевић, Вида Јоцић, Мира Цикота, Лепа Радић, Олга Петров, Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Радмила Божић и Стана Арнаут само су неке од бројних жена чије су хуманост, одважност и ангажовање оживлјени кроз изложбену поставку.
Изложбу прати и каталошка публикација на српском и енглеском језику. Реализацију изложбе подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
Аутор поставке је програмски директор Музеја жртава геноцида Никола Радосавлјевић, док је за изложбу у Народном музеју Зрењанин надлежна виша кустоскиња историчарка Владислава Игњатов.
„Донедавно је о женама у рату и историји, коју су добрано задужиле, писано ретко, мало и селективно. Посебно је војна историја остала за жене релативно недокучива јер су исту махом писали мушкарци. Током Првог светског рата жене се постепено интегришу у војске, а њихово ангажовање је спонтано и увек на доброволјној бази. Обука за жене, као и планско уклјучивање у борбене јединице, наступа тек у Другом светском рату“, пише у каталошкој публикацији.
Наводи се и да су у Првом светском рату боркиње постајале оне жене које су биле најистрајније у својој намери да добију пушке и ратни распоред. Међу њима су се истицале Милунка Савић, Софија Јовановић, Наталија Бјелајац. Многе, које су биле мање упорне, остајале су на месту болничарки, куварица, радиле су као курирке или биле ангажоване у пошти, обавештајној служби и свим осталим пословима који су предано обавлјани иза линије фронта.
„На линију фронта жене излазе у осетно већем броју током Другог светског рата. Излазе из анонимности и, паралелно са борбом коју воде против непријателја, воде борбу за еманципацију која се незауставлјиво наставила и у послератном периоду“, пише у публикацији.