NOVOSAĐANIN NENAD ŠONE MIHAJLOVIĆ OTKRIVA KAKO NASTAJE SAVRŠEN SNIMAK DIVLJAČI I PRIRODE Istrpi komarce da bi te jelen nagradio

Po logičnom sledu, deo prakse je radio u „Dnevniku“. I, gle čuda, tu se zaljubio u foto-reporterstvo.

– U „Dnevniku“ mi je sve to postalo zanimljivo, a u to vreme je radila sjajna foto-reporterska ekipa: Sloba Šušnjević, Nikola Stojanović, Branko Lučić... Ljudi od kojih se imalo šta naučiti. Kasnije, upoznao sam Jaroslava Papa, velikog zaljubljenika u fotografiju prirode i divljači. Volim prirodu, a kada sam video njegove fotografije, dobio sam želju da uđem u tu priču. Uz njega sam počeo da pečem zanat, da uviđam navike divljači, gde se kreće, u koje doba dana je najbolje fotografisati određene vrste, kako im prići – kaže Šone. 

Brzo je uvideo da taj posao nije lak. Ne može se popeti na čeku, sačekati divljač koja će izaći i par puta „kliknuti“. 

– Na početki mu je najteže palo ustajanje u četiri ujutru. Kada sam to pregrmeo, usledilo je „snimanje“ navika i ritma života divljači. Fotografisao sam na Carskoj bari, kada je na dvadesetak metara od mene prošlo krdo divljih svinja. Uplašio sam se i otrčao do auta i pozvao prijatelja, koji mi je rekao da nema čega da se bojim, te da se crna divljač sigurno više uplašila od mene nego ja od nje – seća se Šone. 

U mnoštvu divlje faune izdvaja se jedna životinja. 

– Jelen je prelepa, graciozna životinja. Plaši se čoveka. Moraš znati kuda se kreće. U vreme rike urnišu te komarci, ali nema zaštitnih krema. Ima osetljiv sluh i njuh, ako ti oseti miris teško ćeš uraditi posao. Potrebno je iskustvo i strpljenje da se napravi dobra fotografija jelena – dodaje.  

Malo je komercijalne koristi od fotografisanja prirode na ovim prostorima, pa je za Mihajlovića to pre svega „izduvni ventil“ od gradske vreve i dnevno-političkih događaja.  Ali, ko zna, jednog dana možda će osvanuti neka monografija ili slično delo u vojvođanskoj fauni i divljači širom meridijana. Dosadašnja dela obećavaju...

D. Knežić