IMITIRAJU ČAK I GLASOVE Srbijom kruži nova internet prevara u kojoj prevaranti vešto koriste veštačku inteligenciju LAŽIRANE NESREĆE BLIŽNJIH

IT stručnjak upozorava kako prevaranti dolaze do podataka, lažiraju brojeve telefona i uz pomoć veštačke inteligencije mogu da imitiraju glasove najbližih. 

Nova telefonska prevara hara Srbijom. Prevaranti građane pozivaju sa pričom da je član porodice doživeo saobraćajnu nesreću, a zatim traže novac za navodno lečenje i operaciju. Igrajući na strah za najbliže, žrtve dovode u paniku i navode ih da bez provere uplate novac.

Dok MUP traga za izvršiocima, nameće se pitanje kako prevaranti dolaze do naših podataka, na koji način lažiraju brojeve telefona i kako uspevaju da građane ubede da je njihova priča stvarna. 

Kako prevaranti dolaze do vaših kontakata?

Da tehnologija prevarantima sve više olakšava posao govorio je Slobodan Brkić, IT specijalista FBI-a. Kako je objasnio, prevaranti su poslednjih godina postali veoma sofisticirani, a sa napretkom tehnologije i veštačke inteligencije razvijaju se i novi načini izvođenja prevara. 

"Prevaranti su u poslednje vreme postali veoma sofisticirani. Kako napreduju tehnologija i veštačka inteligencija, tako napreduju i načini na koje se prevare izvode. Postoji nekoliko načina na koje mogu da dođu do brojeva telefona i kontakata. Prvi su baze podataka kojima mogu neovlašćeno da pristupe. Ako uspeju da ih hakuju, dolaze do ogromnog broja telefonskih brojeva i drugih podataka", rekao je Brkić za Kurir.

On je upozorio da prevaranti do podataka sa telefona mogu doći i različitim vrstama malvera, putem linkova, fišing napada i sličnih metoda. 

"Često nismo ni svesni šta smo prihvatili niti koje smo dozvole dali. Ako dođu do našeg imenika, mogu da pristupe kontaktima, ali i podacima poput imena, prezimena, datuma rođenja i drugih informacija koje smo ostavili. Na taj način dolaze do kontakata koje kasnije mogu da zloupotrebe", nastavio je Brkić. 

Mogu li da lažiraju broj telefona?

Na pitanje mogu li prevaranti da lažiraju broj telefona sa kojeg pozivaju i pomoću veštačke inteligencije promene glas, tako da građane zaista ubede da je priča koju plasiraju istinita, stručnjak je odgovorio da je i to moguće. 

"Kako ne, i te kako. Kada je reč o lažiranju brojeva telefona, to se naziva „caller spoofing“. Postoje softveri koji omogućavaju da se na ekranu prikaže određeni broj telefona, iako poziv zapravo ne dolazi sa tog broja. Tako, na primer, može da vam se prikaže broj osobe koju poznajete, iako vas ona zapravo ne poziva", objasnio je Brkić. 

Veštačka inteligencija može da imitira glas

Poseban problem predstavlja mogućnost zloupotrebe veštačke inteligencije za imitiranje glasa. Ako je prevarant prethodno došao do glasa određene osobe, veštačka inteligencija može da se iskoristi za generisanje rečenica koje zvuče kao da ih izgovara upravo ta osoba. 

"Ako je prevarant prethodno došao do njenog glasa, može uz pomoć veštačke inteligencije da generiše rečenice koje će zvučati kao da ih izgovara ta osoba. Zato moramo biti veoma oprezni, jer glas sa druge strane telefona ne mora nužno pripadati osobi za koju mislimo da nas poziva", upozorio je stručnjak. 

Postoji i druga mogućnost – da prevaranti pozovu sa broja koji zapravo ne postoji. Kada kasnije pokušate da pozovete taj broj kako biste proverili ko vas je zvao, možete dobiti obaveštenje da broj ne postoji. Zbog toga sam prikaz broja telefona na ekranu nije dovoljan dokaz da poziv zaista dolazi od osobe čije se ime ili broj prikazuje. 

U slučaju poziva u kojem se traži hitna uplata novca zbog navodne saobraćajne nesreće ili drugog hitnog događaja, najvažnije je ne donositi odluku u panici i pokušati nezavisno proveriti informaciju. Posebno treba biti oprezan kada pozivalac insistira na hitnosti i traži da se novac uplati bez dodatne provere.

(Mondo.rs)