Miris tradicije uoči DANA DUŽIJANCE širio se na sve strane: Pobednica otkrila kako nastaje NAJLEPŠI BUNJEVAČKI SOMUN

Uz izložene somune predstavljeni su i bandaš i bandašica, a program je održan uoči nacionalnog praznika Bunjevaca, Dana Dužijance.

Izložbu su organizovali Centar za kulturu Bunjevaca i Bunjevački nacionalni savet, sa ciljem da se kroz tradicionalni kruv, običaje i znanje koje se prenosi generacijama sačuva deo kulturnog nasleđa Bunjevaca.

Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine prof. dr Suzana Kujundžić Ostojić istakla je da je ovo prilika da se okupe ljudi koji čuvaju različite delove bunjevačke tradicije, od pravljenja kruva do ukrašavanja slamom.

„Fala vam puno što zajedno s nama čuvate bunjevačku tradiciju koja na ovim prostorima diše i postoji više od četiri vika“, rekla je Kujundžić Ostojić.

Ona je posebno govorila o mladima koji su prethodnog dana učestvovali na radionici pravljenja tradicionalnog somuna. Uglavnom su to bile mlade devojke, za koje se nada da će stečeno znanje jednog dana preneti svojoj deci.

„Ja se nadam da će biti one koje će za koju godinu ponet cilu ovu tradiciju i iste one koje će svojoj dici pokazati kako se taj kru pravi“, navela je ona.

U okviru programa prikazan je i kratak film o staroj sorti žita bankuta. U filmu govori Nikola Babić, prvi predsednik Bunjevačkog nacionalnog saveta i agronom, koji se priseća žita koje je poznavao još kao dete i govori o njegovom značaju.

Poseban deo programa bilo je takmičenje u pravljenju somuna, u kojem je biran najlepši kruv. Priznanje je pripalo Mariji Bošnjak, koja se godinama bavi pravljenjem tradicionalnog somuna.

Ona kaže da joj je posebno drago što se u ovakve aktivnosti uključuju mladi.

„Lepo je da mladi oće da rade, da ima zainteresovani. Samo ih treba uključiti, treba ih voditi. To trebamo mi, koji smo malo već pošli u godine, da uradimo“, rekla je ona.

Govoreći o tome šta somun čini dobrim, Bošnjakova kaže da su sastojci jednostavni, ali da je iskustvo presudno. Iskusne domaćice, objašnjava, ne mere sve precizno, već rade „odoka“, prema osećaju.

Važna je i tehnika pripreme testa. Kada testo krene, potrebno ga je ponovo prekuvati, pa postupak ponavljati više puta. Kako kaže Bošnjakova, testo može da se prekuva tri ili četiri puta, a u njenoj porodici dodaje se i malo masnoće kako bi kruv bio vazdušastiji i lepše narastao.

„Krene on, pa opet ga prikuvaš, pa krene on, pa ga prikuvaš. To je tehnika kruva“, objasnila je.

Izložba somuna i takmičenje za najlepši kruv pokazali su da se tradicija ne čuva samo pričom, već i radom. Svaki somun na izložbi predstavlja deo znanja koje se prenosilo u porodicama, dok uključivanje mladih pokazuje da taj običaj ima ko da nastavi.

Uoči Dana Dužijance, nacionalnog praznika Bunjevaca, ovaj susret bio je prilika da se kroz kruv, bandaša i bandašicu, stare sorte žita i druge običaje podseti na vrednost nasleđa koje su prethodne generacije sačuvale i predale onima koji dolaze.

S. Iršević