UPRKOS STALNIM UPOZORENJIMA OPASNA PRAKSA NA NJIVAMA SE NASTAVLJA Strnjika se spali na preko 35.000 hektara
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apelovalo je na sve poljoprivredne proizvođače da ne pale strnjiku, žetvene ostatke i biljni otpad na njivama i u njihovoj blizini, zbog velikog broja požara koji ovih dana izbijaju na otvorenom prostoru širom Srbije, ali i visokih temperatura, suše i izuzetno suve vegetacije.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić pozvao je poljoprivrednike na maksimalnu odgovornost i oprez.
– U trenutku kada se širom Srbije suočavamo sa požarima na otvorenom, paljenje strnjike predstavlja opasnost koju niko ne sme da potceni. Jedan plamen može ugroziti useve, mehanizaciju i domove, a pre svega ljudske živote. Pozivam poljoprivrednike da budu odgovorni prema sebi, svojim komšijama i zemljištu od kojeg žive. Ne palite strnjiku – sačuvajmo ljude, našu proizvodnju i plodno zemljište – poručio je ministar Glamočić.
U ovakvim uslovima i najmanji plamen može za kratko vreme da izmakne kontroli. Vatra se sa poljoprivrednih parcela brzo može proširiti na susedne useve, voćnjake, pašnjake i šume, ali i na poljoprivrednu mehanizaciju, ekonomske i stambene objekte, ugrožavajući imovinu i ljudske živote, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
Prijaviti vatru na njivi
Svako uočeno paljenje strnjike, žetvenih ostataka ili požar na otvorenom prostoru potrebno je bez odlaganja prijaviti vatrogasno-spasilačkoj jedinici na broj 193 ili policiji na broj 192.
„Ne palite strnjiku. Sprečimo požare, zaštitimo ljudske živote, sačuvajmo useve i poljoprivredno zemljište“, poručuje Ministarstvo poljoprivrede.
Ministarstvo podseća da je paljenje strnjike i biljnih ostataka na otvorenom prostoru zakonom zabranjeno, ali i da ova praksa nanosi ozbiljnu štetu poljoprivrednom zemljištu.
Spaljivanjem žetvenih ostataka uništavaju se organska materija i korisni mikroorganizmi u površinskom sloju zemljišta, čime se narušavaju njegova struktura i plodnost.
Žetveni ostaci nisu otpad koji treba spaliti. Njihovim usitnjavanjem i zaoravanjem organska materija vraća se zemljištu, a, kada za to postoje uslovi, mogu se koristiti i za kompostiranje.
Ministarstvo apeluje na poljoprivrednike da tokom radova na njivama obrate posebnu pažnju na ispravnost mehanizacije
Na taj način čuva se plodnost zemljišta i poboljšava njegova sposobnost zadržavanja vlage, što je posebno važno u uslovima visokih temperatura i sve češćih sušnih perioda.
Ministarstvo apeluje na poljoprivrednike da tokom radova na njivama obrate posebnu pažnju na ispravnost mehanizacije i izbegavaju svaki postupak koji može da izazove varnicu ili požar. U uslovima visokih temperatura i suve vegetacije neophodan je dodatni oprez kako bi se sprečilo izbijanje i širenje vatre.
Prema procenama domaćih stručnjaka, sve je manje poljoprivrednika koji spaljuju žetvene ostatke, ali, nažalost, to i dalje čini između pet i 10 odsto njih. S obzirom na to da se pšenica i druga strna žita u Srbiji gaje na oko 750.000 hektara, jasno je da se svake sezone strnjika može spaliti na više od 35.000 hektara.