HRANA BI USKORO MOGLA DRASTIČNO DA POSKUPI Hleb i testenina prvi će udariti po džepu
Cene hrane bi ove godine širom sveta mogle značajno da porastu, a očekuje se da će pšenica najviše poskupeti, što će uticati na cene hleba i testenina.
Britanska ekonomska analitička kuća Oksford Ekonomiks procenjuje da će globalne cene hrane u 2026. godini porasti za 11,8 odsto, a u 2027. za još 4,8 odsto.
Najviše bi trebalo da poskupe žitarice, voće, povrće i mlečni proizvodi. Ekstremne vrućine i suše uništavaju useve širom Evrope. Poljoprivrednici se suočavaju i sa visokim cenama energenata i đubriva, na koje utiču ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Nakon toplotnog talasa u Evropi, briselsko udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama Kokeral u julu je smanjilo prognozu prinosa žitarica u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu sa 295,5 na 286,6 miliona tona. Prošle godine prinos je iznosio 310 miliona tona.
Ratovi podižu cene goriva i đubriva
Troškovi poljoprivrednika rastu i zbog poremećaja u snabdevanju naftom i drugim sirovinama, izazvanih blokadom Ormuskog moreuza zbog rata u Iranu.
Cene dizela na svetskom nivou u julu su bile 36 odsto više nego godinu dana ranije, delom zbog blokade moreuza. Oksford Ekonomiks očekuje da će cene đubriva ove godine porasti za 22 odsto.
Tomas Dvoržak, viši ekonomista u Oksford Ekonomiksu, tvrdi da najveći uticaj na globalne cene hrane ima „rat između SAD i Irana i njegov uticaj na resurse potrebne za proizvodnju, prvenstveno na dizel, prirodni gas i đubrivo“.
Rat u Ukrajini takođe snažno utiče na tržište hrane.
„Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa nešto manje od 30 odsto u svetskom izvozu pšenice i sa više od 10 odsto u izvozu kukuruza“, ističe Dvoržak.
Napadi na ruske i ukrajinske luke, terminale i brodove, kao i otežan izvoz preko Crnog i Azovskog mora, mogli bi da ugroze 86 miliona tona godišnjeg izvoznog kapaciteta žitarica. To je gotovo 17 odsto ukupnog svetskog izvoza žitarica.
Pšenica pod najvećim pritiskom
„Najteže će biti pogođene žitarice, voće i povrće kao i mlečni proizvodi“, poručio je Dvoržak i dodao da su te kategorije najizloženije sušama i vrućinama.
„To će se odraziti i na cene prerađevina poput hleba, sira, vina ili ulja“, dodao je Dvoržak. S druge strane, meso bi trebalo da bude manje pogođeno.
Cena pšenice je pod najvećim pritiskom jer njena proizvodnja zahteva velike količine đubriva.
Oksford Ekonomiks očekuje da će cena u trećem tromesečju 2026. godine biti 36 odsto viša nego godinu dana ranije i da će dostići oko 4,40 evra za približno 20 kilograma.
Pšenica je ključni sastojak brojnih proizvoda, među kojima su testenina, keks ili pahuljice za doručak.
Poskupljenja hrane već u oktobru, sledeći talas u februaru
„Kod sveže hrane, prvenstveno voća i povrća, uticaj će biti brz i verovatno vidljiv u prodavnicama za dva do tri meseca. Kod prerađene hrane taj proces traje duže zbog vremena potrebnog za žetvu i obradu. Tu očekujemo vrhunac poskupljenja za šest do devet meseci“, pojasnio je Dvoržak.
To znači da bi cene svežih namirnica mogle početi snažnije da rastu u oktobru i novembru ove godine, dok se najveći rast cena prerađene hrane očekuje između februara i maja naredne godine.
