ХРАНА БИ УСКОРО МОГЛА ДРАСТИЧНО ДА ПОСКУПИ Хлеб и тестенина први ће ударити по џепу
Цене хране би ове године широм света могле значајно да порасту, а очекује се да ће пшеница највише поскупети, што ће утицати на цене хлеба и тестенина.
Британска економска аналитичка кућа Оксфорд Економикс процењује да ће глобалне цене хране у 2026. години порасти за 11,8 одсто, а у 2027. за још 4,8 одсто.
Највише би требало да поскупе житарице, воће, поврће и млечни производи. Екстремне врућине и суше уништавају усеве широм Европе. Пољопривредници се суочавају и са високим ценама енергената и ђубрива, на које утичу ратови на Блиском истоку и у Украјини.
Након топлотног таласа у Европи, бриселско удружење трговаца житарицама и уљарицама Кокерал у јулу је смањило прогнозу приноса житарица у Европској унији и Уједињеном Краљевству са 295,5 на 286,6 милиона тона. Прошле године принос је износио 310 милиона тона.
Ратови подижу цене горива и ђубрива
Трошкови пољопривредника расту и због поремећаја у снабдевању нафтом и другим сировинама, изазваних блокадом Ормуског мореуза због рата у Ирану.
Цене дизела на светском нивоу у јулу су биле 36 одсто више него годину дана раније, делом због блокаде мореуза. Оксфорд Економикс очекује да ће цене ђубрива ове године порасти за 22 одсто.
Томас Дворжак, виши економиста у Оксфорд Економиксу, тврди да највећи утицај на глобалне цене хране има „рат између САД и Ирана и његов утицај на ресурсе потребне за производњу, првенствено на дизел, природни гас и ђубриво“.
Рат у Украјини такође снажно утиче на тржиште хране.
„Русија и Украјина заједно учествују са нешто мање од 30 одсто у светском извозу пшенице и са више од 10 одсто у извозу кукуруза“, истиче Дворжак.
Напади на руске и украјинске луке, терминале и бродове, као и отежан извоз преко Црног и Азовског мора, могли би да угрозе 86 милиона тона годишњег извозног капацитета житарица. То је готово 17 одсто укупног светског извоза житарица.
Пшеница под највећим притиском
„Најтеже ће бити погођене житарице, воће и поврће као и млечни производи“, поручио је Дворжак и додао да су те категорије најизложеније сушама и врућинама.
„То ће се одразити и на цене прерађевина попут хлеба, сира, вина или уља“, додао је Дворжак. С друге стране, месо би требало да буде мање погођено.
Цена пшенице је под највећим притиском јер њена производња захтева велике количине ђубрива.
Оксфорд Економикс очекује да ће цена у трећем тромесечју 2026. године бити 36 одсто виша него годину дана раније и да ће достићи око 4,40 евра за приближно 20 килограма.
Пшеница је кључни састојак бројних производа, међу којима су тестенина, кекс или пахуљице за доручак.
Поскупљења хране већ у октобру, следећи талас у фебруару
„Код свеже хране, првенствено воћа и поврћа, утицај ће бити брз и вероватно видљив у продавницама за два до три месеца. Код прерађене хране тај процес траје дуже због времена потребног за жетву и обраду. Ту очекујемо врхунац поскупљења за шест до девет месеци“, појаснио је Дворжак.
То значи да би цене свежих намирница могле почети снажније да расту у октобру и новембру ове године, док се највећи раст цена прерађене хране очекује између фебруара и маја наредне године.
