LEK ZA MRŠAVLJENJE KOJI JOŠ NIJE ODOBREN VEĆ SE PRODAJE NA INTERNETU Stručnjak upozorava šta se zaista može naći u popularnoj "reti"

Iza obećanja o mršavljenju, međutim, može da se krije falsifikat sa nepoznatim, pa čak i otrovnim sastojcima.

O ovom problemu u novom ePodkastu eKlinike govorio je Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Retatrutid još nije prošao ceo put od ispitivanja do odobrenog leka

Veliko interesovanje za retatrutid podstakli su rezultati kliničkih ispitivanja koji ukazuju na značajan gubitak telesne mase, kao i tvrdnje da ovaj preparat bolje čuva mišićnu masu.

Ali činjenica da se neki lek nalazi u trećoj fazi kliničkog ispitivanja ne znači da je odobren, registrovan i bezbedan za samostalnu upotrebu.

Pavle Zelić je na početku razgovora naglasio da promet lekova preko interneta u Srbiji nije dozvoljen zakonom. Retatrutid, uz to, još nije registrovan ni u jednoj zemlji i nije prošao kompletnu regulatornu procenu.

„Ne možemo da budemo sigurni da li je on bezbedan za primenu, kod koga i kako treba da se primenjuje. Iako postoje indikacije da ima određene pozitivne efekte, ne znamo ni kakvi su oni i ne znamo šta možemo da postignemo sa tim lekom.“

Problem postaje mnogo ozbiljniji kada se preparat nepoznatog porekla kupi od osobe ili sa stranice na internetu. Kupac tada ne može da zna šta se zaista nalazi u bočici, ampuli ili injekciji, niti u kakvim je uslovima proizvod napravljen i čuvan.

Umesto leka, kupac može da dobije opasne hemikalije

Retatrutid je, prema rečima Pavla Zelića, samo najnoviji primer mnogo šireg problema falsifikovanih lekova. On je naveo da je dobio upozorenja o proizvodima koji se pod ovim nazivom pojavljuju u Izraelu i Nemačkoj.

„Ne samo da je u pitanju falsifikat, već je u pitanju nešto što se pokazalo u praksi da može sadržati i određene toksične materije i veoma negativno uticati na zdravlje pacijenta.“

Kako je objasnio, falsifikatori koriste opasne hemikalije kako bi imitirali dejstvo leka ili izazvali kratkotrajan efekat koji kupca može da zavara.

U takvim proizvodima pronalaženi su mikrobiološki zagađivači, droge, otrov za pacove i antifriz. Posledice mogu biti teško trovanje, infekcija, trajno oštećenje zdravlja, pa i smrtni ishod.

Osoba zato nije samo prevarena i ostavljena bez novca. Ona može da primi supstancu koja nema nikakve veze sa lekom koji se ispituje i da direktno ugrozi svoj život.

Šta znači kada je lek u trećoj fazi kliničkog ispitivanja?

Put novog leka od laboratorije do apoteke može da traje deset godina i duže. Od hiljada molekula koji se razmatraju kao mogući kandidati, samo mali broj stigne do pacijenata.

Pre ispitivanja na ljudima sprovode se laboratorijska i pretklinička ispitivanja. Zatim slede tri glavne faze kliničkih ispitivanja.

U prvoj fazi prvenstveno se procenjuju bezbednost i neželjene reakcije.

U drugoj fazi počinje detaljnija procena efikasnosti, uz stalno praćenje bezbednosti.

U trećoj fazi novi lek se na većem broju ispitanika poredi sa postojećim standardom lečenja, kako bi se procenilo da li donosi veću korist i kakvi su njegovi rizici.

Ni uspešno završena treća faza nije automatska dozvola za prodaju. Kompletna dokumentacija potom dolazi pred regulatorna tela, koja procenjuju kvalitet, bezbednost i efikasnost.

U Srbiji taj posao obavlja ALIMS, u Evropskoj uniji Evropska agencija za lekove, a u Sjedinjenim Američkim Državama FDA. ALIMS navodi da se dozvola za stavljanje leka u promet izdaje na osnovu procene kompletne dokumentacije o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti.

Zelić je objasnio zašto ovaj korak ne može da se preskoči:

„Bez te faze ne smemo da dozvolimo našim pacijentima da dolaze do leka za koji nemamo kompletne podatke i za koji visokokvalifikovani stručnjaci nisu rekli da je u redu da se primenjuje.“

Zato rezultati koji deluju obećavajuće nisu dovoljan razlog da bilo ko nabavi neregistrovan proizvod i primeni ga bez lekarskog nadzora.

Nestašica ili visoka cena leka otvaraju prostor falsifikatorima

Kada leka nema u apoteci, kada je skup ili se izdaje samo uz recept, ponuda na internetu može da izgleda kao izlaz. Upravo takve situacije prate kriminalne mreže.

„Čim je nestašica leka, spremni su falsifikatori. Oni vrlo dobro prate šta se dešava i plasiraće taj lek preko svojih lanaca.“

Internet prodavac može da koristi fotografiju originalnog pakovanja, lažne preporuke i obećanje brze isporuke. Ništa od toga ne potvrđuje da je proizvod originalan.

U Srbiji je pravilo jasno: lek se kupuje u apoteci, gde postoji kontrolisan lanac nabavke i gde pacijent može da razgovara sa farmaceutom. ALIMS navodi da je promet lekova preko interneta nedozvoljen i da je jedini legalni način dolaska do leka preko apoteka.

Posebno zabrinjava to što su mladi navikli da gotovo sve kupuju preko mobilnog telefona. Zelić je opisao iskustvo iz jedne osnovne škole, gde su mu učenici pokazali da preko društvenih mreža nabavljaju preparate za mršavljenje, anaboličke steroide i navodne lekove za smirenje.

Prodavac im je proizvode donosio u školsko dvorište kako roditelji ne bi saznali.

Takvi preparati mogu da budu falsifikati nepoznatog sastava, dok lekovi iz grupe benzodiazepina nose i rizik od zavisnosti.

Zato otvoren razgovor sa decom ne sme da počne osudom, već tačnim informacijama i jasnim objašnjenjem kome mogu da se obrate za pomoć.

Kako proveriti da li je lek registrovan u Srbiji?

Podaci o registrovanim lekovima dostupni su na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Pretragom naziva proizvoda mogu se pronaći uputstvo za pacijenta, podaci namenjeni zdravstvenim radnicima, proizvođač i druge informacije iz dokumentacije o leku. ALIMS ima i aktuelnu bazu za pretragu humanih lekova, ažuriranu 13. avgusta 2026. godine.

Moguće je proveriti i da li je određena serija prošla kontrolu Nacionalne kontrolne laboratorije.

Građani mogu da se obrate Centru za informacije o lekovima, kao i da prijave sumnju na falsifikovan proizvod ili neželjenu reakciju.

Ako na internetu primetimo sumnjivu stranicu ili nalog koji prodaje lekove, važno je da to prijavimo ALIMS-u ili zdravstvenoj inspekciji.

Brzo mršavljenje ne sme da bude važnije od bezbednosti

Gojaznost je zdravstveni problem koji treba ozbiljno lečiti, a savremeni lekovi mogu da budu važan deo terapije kada ih propiše lekar za odgovarajuću indikaciju.

Ipak, nijedan lek ne bi trebalo uzimati napamet samo zato što je postao popularan na društvenim mrežama.

Pavle Zelić je posebno izdvojio osnovni princip koji mora da važi za svaku terapiju:

„Bezbednost je uvek prvi i osnovni imperativ.“

Podsetio je i na Paracelzusovu misao da je razlika između leka i otrova u dozi.

Za retatrutid još nemamo završenu procenu koristi i rizika. Ne znamo ni da li će na kraju dobiti dozvolu za stavljanje u promet.

Zato želja da brzo smršamo pred letovanje nije razlog da na sebi isprobavamo proizvod nepoznatog porekla.

„U medicini i farmaciji nema lakih i instant rešenja.“

eKlinika