ЛЕК ЗА МРШАВЉЕЊЕ КОЈИ ЈОШ НИЈЕ ОДОБРЕН ВЕЋ СЕ ПРОДАЈЕ НА ИНТЕРНЕТУ Стручњак упозорава шта се заиста може наћи у популарној "рети"

Иза обећања о мршављењу, међутим, може да се крије фалсификат са непознатим, па чак и отровним састојцима.

О овом проблему у новом еПодкасту еКлинике говорио је Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС).

Ретатрутид још није прошао цео пут од испитивања до одобреног лека

Велико интересовање за ретатрутид подстакли су резултати клиничких испитивања који указују на значајан губитак телесне масе, као и тврдње да овај препарат боље чува мишићну масу.

Али чињеница да се неки лек налази у трећој фази клиничког испитивања не значи да је одобрен, регистрован и безбедан за самосталну употребу.

Павле Зелић је на почетку разговора нагласио да промет лекова преко интернета у Србији није дозвољен законом. Ретатрутид, уз то, још није регистрован ни у једној земљи и није прошао комплетну регулаторну процену.

„Не можемо да будемо сигурни да ли је он безбедан за примену, код кога и како треба да се примењује. Иако постоје индикације да има одређене позитивне ефекте, не знамо ни какви су они и не знамо шта можемо да постигнемо са тим леком.“

Проблем постаје много озбиљнији када се препарат непознатог порекла купи од особе или са странице на интернету. Купац тада не може да зна шта се заиста налази у бочици, ампули или ињекцији, нити у каквим је условима производ направљен и чуван.

Уместо лека, купац може да добије опасне хемикалије

Ретатрутид је, према речима Павла Зелића, само најновији пример много ширег проблема фалсификованих лекова. Он је навео да је добио упозорења о производима који се под овим називом појављују у Израелу и Немачкој.

„Не само да је у питању фалсификат, већ је у питању нешто што се показало у пракси да може садржати и одређене токсичне материје и веома негативно утицати на здравље пацијента.“

Како је објаснио, фалсификатори користе опасне хемикалије како би имитирали дејство лека или изазвали краткотрајан ефекат који купца може да завара.

У таквим производима проналажени су микробиолошки загађивачи, дроге, отров за пацове и антифриз. Последице могу бити тешко тровање, инфекција, трајно оштећење здравља, па и смртни исход.

Особа зато није само преварена и остављена без новца. Она може да прими супстанцу која нема никакве везе са леком који се испитује и да директно угрози свој живот.

Шта значи када је лек у трећој фази клиничког испитивања?

Пут новог лека од лабораторије до апотеке може да траје десет година и дуже. Од хиљада молекула који се разматрају као могући кандидати, само мали број стигне до пацијената.

Пре испитивања на људима спроводе се лабораторијска и претклиничка испитивања. Затим следе три главне фазе клиничких испитивања.

У првој фази првенствено се процењују безбедност и нежељене реакције.

У другој фази почиње детаљнија процена ефикасности, уз стално праћење безбедности.

У трећој фази нови лек се на већем броју испитаника пореди са постојећим стандардом лечења, како би се проценило да ли доноси већу корист и какви су његови ризици.

Ни успешно завршена трећа фаза није аутоматска дозвола за продају. Комплетна документација потом долази пред регулаторна тела, која процењују квалитет, безбедност и ефикасност.

У Србији тај посао обавља АЛИМС, у Европској унији Европска агенција за лекове, а у Сједињеним Америчким Државама ФДА. АЛИМС наводи да се дозвола за стављање лека у промет издаје на основу процене комплетне документације о квалитету, безбедности и ефикасности.

Зелић је објаснио зашто овај корак не може да се прескочи:

„Без те фазе не смемо да дозволимо нашим пацијентима да долазе до лека за који немамо комплетне податке и за који висококвалификовани стручњаци нису рекли да је у реду да се примењује.“

Зато резултати који делују обећавајуће нису довољан разлог да било ко набави нерегистрован производ и примени га без лекарског надзора.

Несташица или висока цена лека отварају простор фалсификаторима

Када лека нема у апотеци, када је скуп или се издаје само уз рецепт, понуда на интернету може да изгледа као излаз. Управо такве ситуације прате криминалне мреже.

„Чим је несташица лека, спремни су фалсификатори. Они врло добро прате шта се дешава и пласираће тај лек преко својих ланаца.“

Интернет продавац може да користи фотографију оригиналног паковања, лажне препоруке и обећање брзе испоруке. Ништа од тога не потврђује да је производ оригиналан.

У Србији је правило јасно: лек се купује у апотеци, где постоји контролисан ланац набавке и где пацијент може да разговара са фармацеутом. АЛИМС наводи да је промет лекова преко интернета недозвољен и да је једини легални начин доласка до лека преко апотека.

Посебно забрињава то што су млади навикли да готово све купују преко мобилног телефона. Зелић је описао искуство из једне основне школе, где су му ученици показали да преко друштвених мрежа набављају препарате за мршављење, анаболичке стероиде и наводне лекове за смирење.

Продавац им је производе доносио у школско двориште како родитељи не би сазнали.

Такви препарати могу да буду фалсификати непознатог састава, док лекови из групе бензодиазепина носе и ризик од зависности.

Зато отворен разговор са децом не сме да почне осудом, већ тачним информацијама и јасним објашњењем коме могу да се обрате за помоћ.

Како проверити да ли је лек регистрован у Србији?

Подаци о регистрованим лековима доступни су на сајту Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

Претрагом назива производа могу се пронаћи упутство за пацијента, подаци намењени здравственим радницима, произвођач и друге информације из документације о леку. АЛИМС има и актуелну базу за претрагу хуманих лекова, ажурирану 13. августа 2026. године.

Могуће је проверити и да ли је одређена серија прошла контролу Националне контролне лабораторије.

Грађани могу да се обрате Центру за информације о лековима, као и да пријаве сумњу на фалсификован производ или нежељену реакцију.

Ако на интернету приметимо сумњиву страницу или налог који продаје лекове, важно је да то пријавимо АЛИМС-у или здравственој инспекцији.

Брзо мршављење не сме да буде важније од безбедности

Гојазност је здравствени проблем који треба озбиљно лечити, а савремени лекови могу да буду важан део терапије када их пропише лекар за одговарајућу индикацију.

Ипак, ниједан лек не би требало узимати напамет само зато што је постао популаран на друштвеним мрежама.

Павле Зелић је посебно издвојио основни принцип који мора да важи за сваку терапију:

„Безбедност је увек први и основни императив.“

Подсетио је и на Парацелзусову мисао да је разлика између лека и отрова у дози.

За ретатрутид још немамо завршену процену користи и ризика. Не знамо ни да ли ће на крају добити дозволу за стављање у промет.

Зато жеља да брзо смршамо пред летовање није разлог да на себи испробавамо производ непознатог порекла.

„У медицини и фармацији нема лаких и инстант решења.“

еКлиника