VODA ĆE BITI NOVO ZLATO, A VEĆ JE RASIPAMO Da nije velikih reka bili bismo na ivici vodenog stresa
Na prvi pogled, Srbija bi se mogla smatrati zemljom bogatom vodom, ali stvarna slika je znatno složenija.
Kako navode Borislava Blagojević sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Marko Langović, Ivan Novković, Slavoljub Dragićević i Nebojša Živković sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, najveći deo vode koja protiče kroz Srbiju nije nastao na njenoj teritoriji.
Oko 90 odsto raspoloživih voda predstavljaju tranzitne vode, kažu stručnjaci, a one u Srbiju stižu velikim međunarodnim rekama, pre svega Dunavom, Savom, Tisom i Drinom. Kada se posmatraju samo vode koje nastaju na teritoriji Srbije, raspoloživa količina iznosi oko 1.800 kubnih metara godišnje po stanovniku, što zemlju stavlja relativno blizu granice vodnog stresa. Činjenica da kroz Srbiju protiču velike reke zato može da stvori pogrešnu predstavu o sigurnosti domaćih vodnih resursa.
Posebnu ranjivost predstavlja raspored vode tokom godine. Najniži proticaji reka prirodno se javljaju krajem leta i početkom jeseni, kada se smanjuju padavine, povećava isparavanje, a rezerve podzemnih voda postepeno iscrpljuju. Dugotrajne i učestale suše zato dodatno pogađaju upravo period u kojem su domaći vodni resursi prirodno najslabiji. To znači da upravo gledamo u problem.
Međutim, naša muka nije samo količina, već i kvalitet vode. Autori ukazuju na to da značajan deo površinskih voda Srbije po svom kvalitetu nije pogodan za neposredno korišćenje za vodosnabdevanje, već zahteva odgovarajući tretman. Kada se sve to zna, nameće se pitanje da li je voda u Srbiji previše jeftina u odnosu na njenu stvarnu vrednost i način na koji je koristimo. Odgovor na to pitanje nije jednostavan, jer svaka opština određuje svoju cenu. Tako u Beogradu od 1. januara 2026. domaćinstva samu vodu plaćaju 95,52 dinara za kubni metar, odnosno svega 0,0955 dinara ili oko 9,5 para za litar. S odvođenjem otpadnih voda cena iznosi 134,12 dinara po kubiku, uz fiksni mesečni deo.
Godišnje kupujemo 70 litara
Prema javno dostupnim podacima , u Srbiji se godišnje trošilo oko 70 litara flaširane vode po stanovniku, uz rast potrošnje. Starije procene industrije govorile su o 70 do 80 litara godišnje, dok je evropski prosek bio oko 150 litara.
Ako se kao orijentir uzme potrošnja od 70 litara po stanovniku, u Srbiji se godišnje kupuje oko 450 miliona litara flaširane vode. To je mala količina u poređenju sa ukupnom potrošnjom iz javnih vodovoda, ali ogromna razlika u ceni svakog pojedinačnog litra.
Razlike su velike i među evropskim gradovima. Domaćinstvo u Splitu vodu i odvodnju plaća oko 2,01 evro po kubnom metru, u Sofiji nešto više od dva evra, dok je kompletna cena u Parizu oko 4,23 evra, a varijabilni deo računa u Briselu oko 5,35 evra po kubiku. Čak i u evropskim gradovima sa znatno skupljim vodovodom, litar vode iz javne mreže košta tek nekoliko desetinki evrocenta.
Ipak, poseban problem predstavljaju gubici u vodovodnom sistemu. Naime, za javno vodosnabdevanje u Srbiji je tokom 2025. godine zahvaćeno 711 miliona kubnih metara vode, dok je korisnicima isporučeno 445 miliona kubika. Razlika iznosi čak 266 miliona kubnih metara, odnosno 266 milijardi litara vode.
To znači da se približno 37 odsto zahvaćene vode izgubi u sistemu pre nego što stigne do korisnika. Poređenja radi, gubitak vode u javnoj mreži za samo jednu godinu višestruko je veći od ukupne količine flaširane vode koju stanovnici Srbije kupe. Stare cevi koje često pucaju, nedovoljno često ispiranje sistema, samo su neki od problema koji nas na kraju lupe po džepu.