ВОДА ЋЕ БИТИ НОВО ЗЛАТО, А ВЕЋ ЈЕ РАСИПАМО Да није великих река били бисмо на ивици воденог стреса
На први поглед, Србија би се могла сматрати земљом богатом водом, али стварна слика је знатно сложенија.
Како наводе Борислава Благојевић са Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу и Марко Ланговић, Иван Новковић, Славољуб Драгићевић и Небојша Живковић са Географског факултета Универзитета у Београду, највећи део воде која протиче кроз Србију није настао на њеној територији.
Око 90 одсто расположивих вода представљају транзитне воде, кажу стручњаци, а оне у Србију стижу великим међународним рекама, пре свега Дунавом, Савом, Тисом и Дрином. Када се посматрају само воде које настају на територији Србије, расположива количина износи око 1.800 кубних метара годишње по становнику, што земљу ставља релативно близу границе водног стреса. Чињеница да кроз Србију протичу велике реке зато може да створи погрешну представу о сигурности домаћих водних ресурса.
Посебну рањивост представља распоред воде током године. Најнижи протицаји река природно се јављају крајем лета и почетком јесени, када се смањују падавине, повећава испаравање, а резерве подземних вода постепено исцрпљују. Дуготрајне и учестале суше зато додатно погађају управо период у којем су домаћи водни ресурси природно најслабији. То значи да управо гледамо у проблем.
Међутим, наша мука није само количина, већ и квалитет воде. Аутори указују на то да значајан део површинских вода Србије по свом квалитету није погодан за непосредно коришћење за водоснабдевање, већ захтева одговарајући третман. Када се све то зна, намеће се питање да ли је вода у Србији превише јефтина у односу на њену стварну вредност и начин на који је користимо. Одговор на то питање није једноставан, јер свака општина одређује своју цену. Тако у Београду од 1. јануара 2026. домаћинства саму воду плаћају 95,52 динара за кубни метар, односно свега 0,0955 динара или око 9,5 пара за литар. С одвођењем отпадних вода цена износи 134,12 динара по кубику, уз фиксни месечни део.
Годишње купујемо 70 литара
Према јавно доступним подацима , у Србији се годишње трошило око 70 литара флаширане воде по становнику, уз раст потрошње. Старије процене индустрије говориле су о 70 до 80 литара годишње, док је европски просек био око 150 литара.
Ако се као оријентир узме потрошња од 70 литара по становнику, у Србији се годишње купује око 450 милиона литара флаширане воде. То је мала количина у поређењу са укупном потрошњом из јавних водовода, али огромна разлика у цени сваког појединачног литра.
Разлике су велике и међу европским градовима. Домаћинство у Сплиту воду и одводњу плаћа око 2,01 евро по кубном метру, у Софији нешто више од два евра, док је комплетна цена у Паризу око 4,23 евра, а варијабилни део рачуна у Бриселу око 5,35 евра по кубику. Чак и у европским градовима са знатно скупљим водоводом, литар воде из јавне мреже кошта тек неколико десетинки евроцента.
Ипак, посебан проблем представљају губици у водоводном систему. Наиме, за јавно водоснабдевање у Србији је током 2025. године захваћено 711 милиона кубних метара воде, док је корисницима испоручено 445 милиона кубика. Разлика износи чак 266 милиона кубних метара, односно 266 милијарди литара воде.
То значи да се приближно 37 одсто захваћене воде изгуби у систему пре него што стигне до корисника. Поређења ради, губитак воде у јавној мрежи за само једну годину вишеструко је већи од укупне количине флаширане воде коју становници Србије купе. Старе цеви које често пуцају, недовољно често испирање система, само су неки од проблема који нас на крају лупе по џепу.