ŠTA NAM DRUŠTVENE NORME PRAVE OD TELA? Dve umetnice otvaraju neobičnu izložbu u Beogradu

Zorica Čolić (1977) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a magistrirala u oblasti elektronskih integrisanih umetnosti na Univerzitetu Alfred u Alfredu, u državi Njujork. Njen rad predstavljen je na samostalnim i grupnim izložbama širom sveta, uključujući The Bronx Museum of the Arts u Njujorku. Dobitnica je nekoliko studijskih rezidencija, među kojima su i Whitney Museum Independent Study Program, kao i nagrada poput NYFA/NYSCA stipendije za digitalnu umetnost, koju dodeljuje Njujorška fondacija za umetnost. 

Tanja Juričan (1980) diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a potom studirala na Katedri za višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Interdisciplinarna istraživanja nastavila je na doktorskim studijama, koje je završila 2017.  odbranom disertacije „Kritička remedijatizacija ratnog filma: Smrti Drugih“. Od 2009.  realizuje samostalne i kolektivne umetničke projekte u različitim medijima i izložbenim kontekstima. 

Umetničke prakse Zorice Čolić i Tanje Juričan povezuje kritički odnos prema različitim fenomenima savremenog društva, kao i interesovanje za načine na koje društvene vrednosti i norme utiču na telo, obrasce ponašanja i svakodnevni život. I dok Čolićeva u svojim radovima naglašava telo kao promenljivu kategoriju, čije se značenje oblikuje kroz percepciju, želju, potrošačku kulturu i medijske predstave, Juričanova pažnju usmerava na materijalne i simboličke forme i prakse koje učestvuju u oblikovanju pojedinca i društvenih odnosa. 

Izložba će biti otvorena do 19. oktobra

Na izložbi u Salonu MSU-a autorke razmatraju načine na koje društvena pravila, očekivanja i sistemi vrednosti postaju deo našeg telesnog i ličnog iskustva. One istražuju kako se takvi obrasci usvajaju, ponavljaju i vremenom prihvataju kao deo svakodnevice, ali i kako se širi društveni obrasci prelamaju kroz individualna iskustva. Društvena očekivanja i konvencije tako mogu postati deo naših ličnih potreba, navika, strahova i strategija samokontrole.

Čolićeva kroz objekte i video problematizuje posledice savremenog kapitalizma po ljudsko telo, ukazujući na to da njegove granice više nisu jasno odvojive od tehnologije, medicinskih dostignuća, ekonomskih i kulturnih sistema koji ga transformišu i proširuju. Njeni radovi preispituju i društvene predstave o zdravom, funkcionalnom i poželjnom telu, koje se formalizuju kao sistem vrednosti i postaju deo subjektivne percepcije sopstvene telesnosti, želje i ranjivosti, čineći savremeni odnos prema telu duboko etičkim i političkim pitanjem.

Juričanova se, s druge strane, u interaktivnoj instalaciji i grupi objekata bavi ritualizovanim karakterom postupaka i radnji koji određuju i modeluju naše obrasce ponašanja i delovanja u društvenim situacijama i stanjima obeleženim neizvesnošću i rizikom, kao i njihovim prevođenjem u poredak predvidljivosti, kontrole i zaštite. 

Svojim umetničkim praksama Zorica Čolić i Tanja Juričan otvaraju prostor za razumevanje širih konteksta u kojima se društveni imperativi i konvencije prelamaju kroz mikroiskustva, materijalizuju u telu i pretvaraju u svakodnevne životne prakse i interakcije, s vremenom se usvajajući kao lične potrebe, navike, strahovi i strategije samokontrole.

Izložba će biti otvorena do 19. oktobra.      

M. S.