SVE O KARIJERI GENERALA Ratko Mladić je branio srpski narod JOŠ JEDAN SRBIN KOJI JE UMRO U HAGU

General Mladić je još jedan Srbin osumnjičen, optužen i presuđen u haškom tribunalu 1995. godine na doživotni zatvor po 10 od 11 tačaka optužnice, uključujući navodni genocid u Srebrenici.

Mladić je kaznu služio u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, a njegov život je dužem vremenskom periodu bio ugrožen bolešću. Njegova porodica i advokati su podnosili više zahteva da Mladić bude pušten na privremenu slobodu radi lečenja u Srbiji, ali su svi ti zahtevi odbijeni.

Odbijanje Haga da pusti Mladića na lečenje uz porodicu mnogi su tumačili kao naknadnu presudu da on bude osuđen na smrt.

General Mladić je tokom boravka u pritvoru pretrpeo dva moždana i srčani udar.

Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, u opštini Kalinovik, u Kraljevini Jugoslaviji, danas Republika Srpska. Imao je dve godine kada su mu oca ubile ustaše.

Ratko Mladić je oficirsku karijeru počeo nakon završetka Vojne akademije u Beogradu, gde je bio najbolji pitomac u klasi. 

Aktivni učesnik raspada Jugoslavije postaje leta 1991. Tada je bio komandant Devetog korpusa JNA u Kninu, u Hrvatskoj. Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine, a aprila 1992, kao poslednji ratni komandant bosanskih Srba vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika i odmah je postavljen za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tadašnje Srpske Republike, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

`Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. 

Zvanično, njegova vojna karijera u VRS završava se polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića".

Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice nije penzionisan 28. februara 2001. godine.

Penziju je uredno primao do novembra 2005, kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006. godine.

Poslednjom izmenjenom optužnicom haškog tribunala, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-1995.

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je bio u bekstvu. Bilo je više pokušaja njegovog hapšenja, ali su svi završavani bez uspeha.

Tokom 2006. godine, organizovanom policijskom racijom razbijena je dugogodišnja Mladićeva mreža jataka. Uhapšen je 26. maja 2011. godine u vojvođanskom selu Lazarevu, a pet dana kasnije, 31. maja tadašnje vlasti Srbije izručile su ga Hagu.

Hapšenje i izručenje Mladića Hagu je tih dana bila udarna vest u svim svetskim i regionalnim medijima, a tadanja ministarka Snežana Malović je, između ostalog, saopštila da je:"Srbija ispunila svoju međunarodnu i moralnu obavezu i dokazala da smo ljudi od reči”.

Zapadni novinari su Mladića opisivali kao bahatog i arogantnog oficira, kojeg su se navodno bojali čak i njegovi najbliži saradnici, što prema svedočenju nekih generalovih najbližih saradnika i nije bila istina.. 

Tokom ratnih dešavanja Mladić je doživeo porodičnu tragediju kada se marta 1994.ubila njegova kćerka Ana i to pištoljem svoga oca, koji je dobio kao najbolji pitomac Vojne akademije.