СВЕ О КАРИЈЕРИ ГЕНЕРАЛА Ратко Младић је бранио српски народ ЈОШ ЈЕДАН СРБИН КОЈИ ЈЕ УМРО У ХАГУ

Генерал Младић је још један Србин осумњичен, оптужен и пресуђен у хашком трибуналу 1995. године на доживотни затвор по 10 од 11 тачака оптужнице, укључујући наводни геноцид у Сребреници.

Младић је казну служио у притворској јединици у Шевенингену, а његов живот је дужем временском периоду био угрожен болешћу. Његова породица и адвокати су подносили више захтева да Младић буде пуштен на привремену слободу ради лечења у Србији, али су сви ти захтеви одбијени.

Одбијање Хага да пусти Младића на лечење уз породицу многи су тумачили као накнадну пресуду да он буде осуђен на смрт.

Генерал Младић је током боравка у притвору претрпео два мождана и срчани удар.

Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик, у Краљевини Југославији, данас Република Српска. Имао је две године када су му оца убиле усташе.

Ратко Младић је официрску каријеру почео након завршетка Војне академије у Београду, где је био најбољи питомац у класи. 

Активни учесник распада Југославије постаје лета 1991. Тада је био командант Деветог корпуса ЈНА у Книну, у Хрватској. Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године, а априла 1992, као последњи ратни командант босанских Срба ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника и одмах је постављен за начелника штаба и уједно заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.

На ту дужност ступио је 10. маја 1992. године. Генерал Младић је, 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине тадашње Српске Републике, а на предлог др Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.

`Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смењен је са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притсиком међународне заједнице и Хашког трибунала. 

Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом председника Републике Српске "престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића".

Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.

Пензију је уредно примао до новембра 2005, када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута.

Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту Србије и Црне Горе, 7. априла 2006. године.

Последњом измењеном оптужницом хашког трибунала, Младићу се на терет у 11 тачака стављају геноцид, злочини против човечности над несрбима и кршења закона и обичаја рата током сукоба у БиХ 1992-1995.

Од краја 1996. генерал Ратко Младић је био у бекству. Било је више покушаја његовог хапшења, али су сви завршавани без успеха.

Током 2006. године, организованом полицијском рацијом разбијена је дугогодишња Младићева мрежа јатака. Ухапшен је 26. маја 2011. године у војвођанском селу Лазареву, а пет дана касније, 31. маја тадашње власти Србије изручиле су га Хагу.

Хапшење и изручење Младића Хагу је тих дана била ударна вест у свим светским и регионалним медијима, а тадања министарка Снежана Маловић је, између осталог, саопштила да је:"Србија испунила своју међународну и моралну обавезу и доказала да смо људи од речи”.

Западни новинари су Младића описивали као бахатог и арогантног официра, којег су се наводно бојали чак и његови најближи сарадници, што према сведочењу неких генералових најближих сарадника и није била истина.. 

Током ратних дешавања Младић је доживео породичну трагедију када се марта 1994.убила његова кћерка Ана и то пиштољем свога оца, који је добио као најбољи питомац Војне академије.