NE OSLANJAJTE SE NA PAMĆENJE U PANICI Igor Jurić savetuje roditelje da urade OVO pre nego što povedu dete u gužvu

Najveći strah svakog roditelja jeste da se dete izgubi u gužvi. U takvoj situaciji panika može da učini da zaboravimo i najosnovnije informacije, šta je dete obuklo, kome može da se obrati za pomoć i kako najbrže da stupimo u kontakt sa njim.

Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“, govorio je za TV Prva upravo o tome koliko je važno da roditelji budu pripremljeni za nepredviđene situacije, posebno kada sa decom odlaze na mesta gde ima mnogo ljudi.

„Ta neizvesnost je najteža moguća, gde ti apsolutno ne znaš i nemaš ideju kakav epilog može da bude, a pritom uvek su ti nekako najcrnje misli nekako i najbliže mozgu, zato što razmišljaš u toj panici šta može da se desi.“

Kako kaže, u takvim situacijama niko nije potpuno spreman, ali postoje jednostavne stvari koje roditelji mogu da urade unapred.

1. Fotografisati dete pre izlaska

Jedan od saveta jeste da roditelji fotografišu dete neposredno pre odlaska na mesto gde će biti mnogo ljudi, bilo da je reč o gradu, tržnom centru ili igralištu.

„Teško je, naravno, i niko nije školovan da bi se mogao snaći u jednoj takvoj situaciji koja je potpuno nepredvidiva. Ali sa druge strane, moramo da, na neka mesta na koja idemo, bar da pokušamo da imamo tu svest, recimo da fotografišemo dete.“

Zašto je fotografija važna? U trenutku kada nastupi panika, roditelj možda neće moći precizno da se seti šta je dete imalo na sebi. Fotografija napravljena neposredno pre izlaska može pokazati upravo ono što je policiji ili drugim osobama koje pomažu potrebno.

„To je ono što bi bilo jako važno kad idete u grad i kada idete u tržni centar ili idete na neko igralište, jer u toj panici da li bi se mogli setiti kako je dete bilo obučeno i da li bi, sad da dođe policajac i kaže šta je dete imalo na sebi, da li bi istog trenutka mogli da kažemo: ‘Imao je plavu majicu, bele pantalone’ ili nešto obrnuto.“

Kako objašnjava, fotografija može biti veoma korisna upravo zbog toga što omogućava da se detetov izgled odmah pokaže drugima.

„To je, recimo, stvar koja je mnogo bitna policiji, da može istog trenutka da ima, da identifikuje dete, da može pomoći.“

2. Stavite broj telefona u detetov džep

Još jedan jednostavan savet odnosi se na decu koja su dovoljno mala da možda ne znaju broj telefona roditelja napamet. Jurić savetuje da im, kada idu na mesta gde ima mnogo ljudi, roditelji u džep stave broj telefona.

„Sa druge strane, bilo bi mnogo važno da deci, da ih nekako, ili kada idemo u grad, da, ili idemo negde gde ima mnogo ljudi, da im ubacimo možda u džepić broj telefona, ako se slučajno desi ovakva situacija, da može da se, da se pozove roditelj.“

Papirić sa brojem telefona može biti jednostavno rešenje koje detetu omogućava da, uz pomoć druge osobe, brzo stupi u kontakt sa roditeljem.

3. Dogovorite mesto i osobu kojoj dete može da se obrati

Treća stvar je razgovor sa detetom pre odlaska. Roditelj može unapred da mu objasni šta treba da uradi ako se izgubi. Posebno je važno dogovoriti mesto na kojem će se roditelj i dete pronaći, kao i kome dete može da se obrati za pomoć.

„I naravno, kada se pojavimo, pogotovo u tržnim centrima, nekako se tu vrlo često krećemo, i na nekim mestima gde postoje ljudi od poverenja, ako ih tako možemo nazvati, obično ljudi koji su obezbeđenje, ili neki kiosci gde, ako se i desi nestanak, da kažete: ‘E, ovde...’“

Jurić dodaje da dete treba unapred da zna gde treba da ode ako se izgubi. "Ovde je mesto gde ćemo se pronaći. Ovo je osoba koja ti može pomoći, njoj se obrati za pomoć.“

Kao primer navodi zaposlene u obezbeđenju tržnih centara. „To su, recimo, ljudi iz obezbeđenja u tržnim centrima, da im kažete: ‘Ovo je odelo, on je siguran čika koji može da ti pomogne.’“

Najvažnije je pripremiti dete pre nego što nastane panika

Ovi saveti ne znače da će se neprijatna situacija sigurno dogoditi, već da roditelj može unapred da uradi nekoliko jednostavnih stvari koje mogu biti korisne ako dete nestane iz vidokruga.

„To su, naravno, sada, lako je reći, treba se uvek toga i setiti i prisetiti, ali mislim da imamo obavezu da to radimo.“

Kada je reč o manjim mališanima, roditelji mogu dodatno da razmisle o načinima kako da dete bude bezbednije u velikim gužvama. Najvažnije je da dete zna kome može da se obrati, gde treba da ode i kako da stupi u kontakt sa roditeljem.

Teodora Andrić

Yumama