НЕ ОСЛАЊАЈТЕ СЕ НА ПАМЋЕЊЕ У ПАНИЦИ Игор Јурић саветује родитеље да ураде ОВО пре него што поведу дете у гужву

Највећи страх сваког родитеља јесте да се дете изгуби у гужви. У таквој ситуацији паника може да учини да заборавимо и најосновније информације, шта је дете обукло, коме може да се обрати за помоћ и како најбрже да ступимо у контакт са њим.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“, говорио је за ТВ Прва управо о томе колико је важно да родитељи буду припремљени за непредвиђене ситуације, посебно када са децом одлазе на места где има много људи.

„Та неизвесност је најтежа могућа, где ти апсолутно не знаш и немаш идеју какав епилог може да буде, а притом увек су ти некако најцрње мисли некако и најближе мозгу, зато што размишљаш у тој паници шта може да се деси.“

Како каже, у таквим ситуацијама нико није потпуно спреман, али постоје једноставне ствари које родитељи могу да ураде унапред.

1. Фотографисати дете пре изласка

Један од савета јесте да родитељи фотографишу дете непосредно пре одласка на место где ће бити много људи, било да је реч о граду, тржном центру или игралишту.

„Тешко је, наравно, и нико није школован да би се могао снаћи у једној таквој ситуацији која је потпуно непредвидива. Али са друге стране, морамо да, на нека места на која идемо, бар да покушамо да имамо ту свест, рецимо да фотографишемо дете.“

Зашто је фотографија важна? У тренутку када наступи паника, родитељ можда неће моћи прецизно да се сети шта је дете имало на себи. Фотографија направљена непосредно пре изласка може показати управо оно што је полицији или другим особама које помажу потребно.

„То је оно што би било јако важно кад идете у град и када идете у тржни центар или идете на неко игралиште, јер у тој паници да ли би се могли сетити како је дете било обучено и да ли би, сад да дође полицајац и каже шта је дете имало на себи, да ли би истог тренутка могли да кажемо: ‘Имао је плаву мајицу, беле панталоне’ или нешто обрнуто.“

Како објашњава, фотографија може бити веома корисна управо због тога што омогућава да се дететов изглед одмах покаже другима.

„То је, рецимо, ствар која је много битна полицији, да може истог тренутка да има, да идентификује дете, да може помоћи.“

2. Ставите број телефона у дететов џеп

Још један једноставан савет односи се на децу која су довољно мала да можда не знају број телефона родитеља напамет. Јурић саветује да им, када иду на места где има много људи, родитељи у џеп ставе број телефона.

„Са друге стране, било би много важно да деци, да их некако, или када идемо у град, да, или идемо негде где има много људи, да им убацимо можда у џепић број телефона, ако се случајно деси оваква ситуација, да може да се, да се позове родитељ.“

Папирић са бројем телефона може бити једноставно решење које детету омогућава да, уз помоћ друге особе, брзо ступи у контакт са родитељем.

3. Договорите место и особу којој дете може да се обрати

Трећа ствар је разговор са дететом пре одласка. Родитељ може унапред да му објасни шта треба да уради ако се изгуби. Посебно је важно договорити место на којем ће се родитељ и дете пронаћи, као и коме дете може да се обрати за помоћ.

„И наравно, када се појавимо, поготово у тржним центрима, некако се ту врло често крећемо, и на неким местима где постоје људи од поверења, ако их тако можемо назвати, обично људи који су обезбеђење, или неки киосци где, ако се и деси нестанак, да кажете: ‘Е, овде...’“

Јурић додаје да дете треба унапред да зна где треба да оде ако се изгуби. "Овде је место где ћемо се пронаћи. Ово је особа која ти може помоћи, њој се обрати за помоћ.“

Као пример наводи запослене у обезбеђењу тржних центара. „То су, рецимо, људи из обезбеђења у тржним центрима, да им кажете: ‘Ово је одело, он је сигуран чика који може да ти помогне.’“

Најважније је припремити дете пре него што настане паника

Ови савети не значе да ће се непријатна ситуација сигурно догодити, већ да родитељ може унапред да уради неколико једноставних ствари које могу бити корисне ако дете нестане из видокруга.

„То су, наравно, сада, лако је рећи, треба се увек тога и сетити и присетити, али мислим да имамо обавезу да то радимо.“

Када је реч о мањим малишанима, родитељи могу додатно да размисле о начинима како да дете буде безбедније у великим гужвама. Најважније је да дете зна коме може да се обрати, где треба да оде и како да ступи у контакт са родитељем.

Теодора Андрић

Yumama