DRŽAVE DAJU I DO 51.000 EVRA ZA BEBU Ovako pokušavaju da zaustave pad nataliteta

Mere se razlikuju od zemlje do zemlje – od jednokratnih isplata i mesečnih dodataka do plaćenog roditeljskog odsustva, subvencionisanog čuvanja dece i stambene pomoći.

Neke države izdvajaju relativno skromne iznose, dok se u pojedinim slučajevima govori o desetinama hiljada evra.

Japan

Japan je jedan od najpoznatijih primera zemlje koja se suočava sa demografskim padom. Starenje stanovništva i dugogodišnja niska stopa plodnosti podstakli su vlasti da prošire finansijsku podršku porodicama.

Mere uključuju mesečne dečje dodatke, jednokratnu naknadu za rođenje deteta koja je povećana na 500.000 jena, odnosno oko 2.694 evra, kao i proširene usluge brige o deci.

Tokom 2026. godine Japan uvodi i nove programe podrške za brigu o deci i obrazovanje. Cilj je da se smanji finansijski teret odgajanja dece i proširi dostupnost usluga bez obzira na radni status roditelja.

Južna Koreja

Južna Koreja potrošila je milijarde evra pokušavajući da poveća stopu plodnosti, koja je godinama bila među najnižim na svetu.

Vlada nudi paket mera koji uključuje mesečne naknade roditeljima, direktne naknade za rođenje deteta, pomoć u brizi o deci, produženo roditeljsko odsustvo i pomoć pri rešavanju stambenog pitanja.

Program pokrenut 2022. godine predviđao je da majke nakon rođenja deteta dobiju dva miliona vona, odnosno oko 1.287 evra, a potom još 700.000 vona, odnosno oko 429 evra mesečno, sve dok dete ne napuni godinu dana. Nakon toga roditelji dobijaju 350.000 vona, odnosno oko 223 evra mesečno, do druge godine deteta.

Iako se Južna Koreja i dalje bori sa niskim natalitetom, broj rođenih beba u zemlji je 2024. godine porastao, prvi put posle devet godina.

Švedska

Švedska ne isplaćuje jednokratni bonus za rođenje deteta, ali roditeljima obezbeđuje mesečnu naknadu čiji iznos zavisi od broja dece u porodici.

Za svako dete koje ispunjava uslove isplaćuje se 1.250 švedskih kruna, odnosno oko 113 evra. Porodice sa dvoje ili više dece imaju pravo i na dodatak za veće porodice.

Roditelji sa dvoje dece dobijaju dodatnih 150 kruna mesečno, porodice sa troje dece 730 kruna, odnosno oko 66 evra, dok domaćinstva sa četvoro dece dobijaju 1.740 kruna mesečno, što je oko 157 evra.

Švedska, uz to, nudi plaćeno roditeljsko odsustvo, subvencionisanu brigu o deci i druge oblike finansijske podrške porodicama.

Estonija

Estonija je novčane naknade povezala sa širim programima podrške porodicama, sa ciljem podsticanja većih porodica.

Porodice sa jednim ili dvoje dece koja ispunjavaju uslove dobijaju 80 evra po detetu mesečno, dok porodice sa troje ili više dece dobijaju 100 evra po detetu mesečno. Naknade se isplaćuju dok deca ne napune 19 godina.

Zemlja takođe nudi plaćeno roditeljsko odsustvo i programe brige o deci. Ipak, stopa nataliteta u Estoniji je u padu od 2021. godine.

Finska

Finska kombinuje novčane naknade i usluge podrške porodicama. Jedan od najpoznatijih programa novim roditeljima obezbeđuje osnovne potrepštine za novorođenče, dok porodice mogu da dobijaju i mesečne naknade.

Roditelji dece koja ispunjavaju uslove primaju naknade do detetove 17. godine. Za prvo dete iznos je 94,88 evra, za drugo 104,84 evra, za treće 133,79 evra, za četvrto 173,24 evra, a za peto i svako naredno 192,69 evra.

Uprkos snažnoj podršci porodicama, Finska ima jednu od najnižih stopa nataliteta među nordijskim zemljama.

Ujedinjeni Arapski Emirati

Ujedinjeni Arapski Emirati imaju neke od najizdašnijih programa finansijske podrške povezane sa rađanjem dece. U zavisnosti od mesta stanovanja, državljani nakon rođenja deteta mogu dobiti do 220.000 dirhama, što odgovara iznosu od oko 51.000 evra.

Postoje i mesečne naknade za decu koja ispunjavaju uslove. Porodice mogu dobijati 600 dirhama po detetu mesečno, odnosno oko 139 evra.

Dodatne pogodnosti namenjene su većim porodicama i mogu uključivati stambenu pomoć i olakšice prilikom otplate dugova.

Ove mere se uglavnom odnose na državljane Ujedinjenih Arapskih Emirata, a ne na strane državljane koji žive u zemlji.

Hrvatska

Roditelji u Hrvatskoj nakon rođenja deteta mogu ostvariti više vrsta novčane pomoći, a iznos zavisi i od mesta prebivališta.

Država preko Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje isplaćuje jednokratnu naknadu od 618,02 evra, dok dodatnu pomoć obezbeđuju gradovi.

U Zagrebu se roditeljima isplaćuje 800 evra po detetu. U Splitu se za prvo dete dobija 500 evra, za drugo 750 evra, dok za treće i svako naredno ukupna pomoć iznosi 8.000 evra i isplaćuje se tokom osam godina.

U Rijeci roditelji za prvo dete dobijaju 660 evra, za drugo 850, a za treće i svako naredno 1.225 evra. U Osijeku jednokratna pomoć iznosi 700 evra po detetu.

U Dubrovniku se za prvo dete isplaćuje 331,81 evro, za drugo 464,53, a za treće 663,61 evro, dok su naknade za četvrto i svako naredno dete još veće.

Mogu li novčani podsticaji zaista da povećaju natalitet?

Iako vlade širom sveta povećavaju pogodnosti za porodice, među istraživačima i dalje nema jedinstvenog stava o tome u kojoj meri direktni finansijski podsticaji mogu da povećaju natalitet.

Istraživanja pokazuju da novčane naknade i pomoć u brizi o deci mogu uticati na odluke o planiranju porodice, naročito kada su deo šireg sistema mera koje smanjuju dugoročne troškove odgajanja dece.

Takve mere mogu dovesti do neposrednog povećanja broja rođenih, ali same po sebi često nisu dovoljne da zaustave dugoročni pad broja stanovnika.

Net.hr