ДРЖАВЕ ДАЈУ И ДО 51.000 ЕВРА ЗА БЕБУ Овако покушавају да зауставе пад наталитета
Пад наталитета постао је озбиљан демографски проблем у бројним земљама, па владе све више посежу за финансијским подстицајима како би охрабриле људе да оснивају породице и имају више деце.
Мере се разликују од земље до земље – од једнократних исплата и месечних додатака до плаћеног родитељског одсуства, субвенционисаног чувања деце и стамбене помоћи.
Неке државе издвајају релативно скромне износе, док се у појединим случајевима говори о десетинама хиљада евра.
Јапан
Јапан је један од најпознатијих примера земље која се суочава са демографским падом. Старење становништва и дугогодишња ниска стопа плодности подстакли су власти да прошире финансијску подршку породицама.
Мере укључују месечне дечје додатке, једнократну накнаду за рођење детета која је повећана на 500.000 јена, односно око 2.694 евра, као и проширене услуге бриге о деци.
Током 2026. године Јапан уводи и нове програме подршке за бригу о деци и образовање. Циљ је да се смањи финансијски терет одгајања деце и прошири доступност услуга без обзира на радни статус родитеља.
Јужна Кореја
Јужна Кореја потрошила је милијарде евра покушавајући да повећа стопу плодности, која је годинама била међу најнижим на свету.
Влада нуди пакет мера који укључује месечне накнаде родитељима, директне накнаде за рођење детета, помоћ у бризи о деци, продужено родитељско одсуство и помоћ при решавању стамбеног питања.
Програм покренут 2022. године предвиђао је да мајке након рођења детета добију два милиона вона, односно око 1.287 евра, а потом још 700.000 вона, односно око 429 евра месечно, све док дете не напуни годину дана. Након тога родитељи добијају 350.000 вона, односно око 223 евра месечно, до друге године детета.
Иако се Јужна Кореја и даље бори са ниским наталитетом, број рођених беба у земљи је 2024. године порастао, први пут после девет година.
Шведска
Шведска не исплаћује једнократни бонус за рођење детета, али родитељима обезбеђује месечну накнаду чији износ зависи од броја деце у породици.
За свако дете које испуњава услове исплаћује се 1.250 шведских круна, односно око 113 евра. Породице са двоје или више деце имају право и на додатак за веће породице.
Родитељи са двоје деце добијају додатних 150 круна месечно, породице са троје деце 730 круна, односно око 66 евра, док домаћинства са четворо деце добијају 1.740 круна месечно, што је око 157 евра.
Шведска, уз то, нуди плаћено родитељско одсуство, субвенционисану бригу о деци и друге облике финансијске подршке породицама.
Естонија
Естонија је новчане накнаде повезала са ширим програмима подршке породицама, са циљем подстицања већих породица.
Породице са једним или двоје деце која испуњавају услове добијају 80 евра по детету месечно, док породице са троје или више деце добијају 100 евра по детету месечно. Накнаде се исплаћују док деца не напуне 19 година.
Земља такође нуди плаћено родитељско одсуство и програме бриге о деци. Ипак, стопа наталитета у Естонији је у паду од 2021. године.
Финска
Финска комбинује новчане накнаде и услуге подршке породицама. Један од најпознатијих програма новим родитељима обезбеђује основне потрепштине за новорођенче, док породице могу да добијају и месечне накнаде.
Родитељи деце која испуњавају услове примају накнаде до дететове 17. године. За прво дете износ је 94,88 евра, за друго 104,84 евра, за треће 133,79 евра, за четврто 173,24 евра, а за пето и свако наредно 192,69 евра.
Упркос снажној подршци породицама, Финска има једну од најнижих стопа наталитета међу нордијским земљама.
Уједињени Арапски Емирати
Уједињени Арапски Емирати имају неке од најиздашнијих програма финансијске подршке повезане са рађањем деце. У зависности од места становања, држављани након рођења детета могу добити до 220.000 дирхама, што одговара износу од око 51.000 евра.
Постоје и месечне накнаде за децу која испуњавају услове. Породице могу добијати 600 дирхама по детету месечно, односно око 139 евра.
Додатне погодности намењене су већим породицама и могу укључивати стамбену помоћ и олакшице приликом отплате дугова.
Ове мере се углавном односе на држављане Уједињених Арапских Емирата, а не на стране држављане који живе у земљи.
Хрватска
Родитељи у Хрватској након рођења детета могу остварити више врста новчане помоћи, а износ зависи и од места пребивалишта.
Држава преко Хрватског завода за здравствено осигурање исплаћује једнократну накнаду од 618,02 евра, док додатну помоћ обезбеђују градови.
У Загребу се родитељима исплаћује 800 евра по детету. У Сплиту се за прво дете добија 500 евра, за друго 750 евра, док за треће и свако наредно укупна помоћ износи 8.000 евра и исплаћује се током осам година.
У Ријеци родитељи за прво дете добијају 660 евра, за друго 850, а за треће и свако наредно 1.225 евра. У Осијеку једнократна помоћ износи 700 евра по детету.
У Дубровнику се за прво дете исплаћује 331,81 евро, за друго 464,53, а за треће 663,61 евро, док су накнаде за четврто и свако наредно дете још веће.
Могу ли новчани подстицаји заиста да повећају наталитет?
Иако владе широм света повећавају погодности за породице, међу истраживачима и даље нема јединственог става о томе у којој мери директни финансијски подстицаји могу да повећају наталитет.
Истраживања показују да новчане накнаде и помоћ у бризи о деци могу утицати на одлуке о планирању породице, нарочито када су део ширег система мера које смањују дугорочне трошкове одгајања деце.
Такве мере могу довести до непосредног повећања броја рођених, али саме по себи често нису довољне да зауставе дугорочни пад броја становника.
