OD SIROMAŠNOG OSTRVA DO SVETSKOG ČUDA Ovako je Santorini postao jedna od najpoznatijih destinacija
Pedeset pet godina deli današnji Santorini, jednu od najprepoznatljivijih turističkih destinacija na svetu, od male crno-bele publikacije objavljene 1971. godine pod jednostavnim nazivom „Vodič kroz Santorini“.
Na njenim stranicama zabeležen je jedan sasvim drugačiji Santorini – ostrvo koje je tek počinjalo da otkrivaju putnici, mnogo pre nego što su kaldera, Fira, Oja i jedinstveni pejzaži postali prepoznatljivi širom planete.
Danas milioni ljudi znaju za Santorini, čak i ako ga nikada nisu posetili. Njegov prirodni pejzaž, arhitektura, sela, vina i lokalni proizvodi stvorili su turistički identitet svetskog ranga. Ipak, iza današnje slike krije se višedecenijski put koji je počeo kada je ostrvo imalo veoma malo turističke infrastrukture.
Santorini 1971. godine
„Vodič kroz Santorini“ izdao je 1971. godine Petros Delendas, čovek koji je bio tesno povezan sa ostrvom i među prvima prepoznao potencijal za promociju Santorinija i njegovih proizvoda.
U delu pod nazivom „Današnji Santorini“, posetiocima su davane praktične informacije koje danas deluju gotovo neverovatno.
O mogućnostima smeštaja navedeno je da „Santorini danas raspolaže sa oko sedamdeset pet (75) kreveta“.
Ni pristup ostrvu nije bio jednostavan. U vodiču se navodi: „Luku nema, niti ju je lako dobiti, zbog velike dubine mora na zapadu, a na istoku zbog nanosa“.
Posebna priča bilo je snabdevanje vodom. „Nema ni jezera, ni reka, ali kada su zime kišovite, vode ima u izobilju“, piše u vodiču. Samo na jednoj lokaciji postojala je tekuća voda, dok se kišnica sakupljala u cisternama i koristila za potrebe domaćinstava.
I mogućnosti smeštaja i ishrane bile su minimalne. Kao glavne plaže za kupanje izdvajale su se Kamari i Perisa, u vreme kada još nije postojala današnja turistička infrastruktura.
Odmor je tada izgledao potpuno drugačije. Posetilac nije stizao na destinaciju prilagođenu njegovim potrebama, već je morao da istražuje sela i plaže i da se prilagodi ritmu ostrva.
Mali portret ostrva
Vodič nije beležio samo informacije namenjene turistima. U njemu se pominju škole, institucije i usluge, kao i delovi svakodnevnog života.
Navode se starački dom, bolnica i internat, kao i rad škola u različitim naseljima. Zanimljiv je i podatak da su na Santoriniju nekada postojale konzularne agencije Austrougarske, Engleske, Italije i Nemačke, dok je u vreme objavljivanja vodiča ostala samo francuska.
U to vreme poljoprivreda, vinogradarstvo i lokalna proizvodnja i dalje su imali centralno mesto u ekonomiji ostrva. Turizam je tek počinjao da se razvija i još nije promenio njegov izgled.
Fava, vino i kapar za prve turiste
Jedna od značajnih inicijativa Petrosa Delendasa bila je stvaranje prvog organizovanog izložbenog i prodajnog prostora za upakovane proizvode sa Santorinija.
Posetiocima je predstavljao favu, vino i kapar – proizvode koji su danas neraskidivo povezani sa imenom ostrva. Tada su, međutim, bili gotovo potpuno nepoznati stranim turistima, ali i mnogim Grcima.
Delendas je pokušao da lokalne proizvode predstavi i učini ih delom turističkog iskustva. U Italiji je štampao i prve „moderne“ razglednice ostrva, jer su se do tada uglavnom prodavale one lokalnog fotografa Joakimidisa.
Pedeset pet godina posle objavljivanja malog vodiča, Santorini je postao globalni turistički simbol. I dalje su njegovi najveći aduti oni isti elementi koji su ga nekada činili posebnim – vulkanski pejzaž, specifična arhitektura, lokalni proizvodi, vina i ljudi.
Mali „Vodič kroz Santorini“ iz 1971. godine tako danas predstavlja svedočanstvo o tome koliko se ostrvo promenilo i koliko je daleko stiglo za samo nešto više od pola veka.
