„UMIREM TRI PUTA DNEVNO, KAO U ŠEKSPIRU, SAPLETEM SE NAMERNO DA IH ZASMEJEM ILI OTPEVAM NEŠTO” Borko Petrović otkrio šta sve radi da mu đaci ne zaspe na času
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Borko Petrović kaže za RTS da su škole spremne za početak nove školske godine i da je Ministarstvo tokom leta, zajedno sa školskim upravama i direktorima, radilo na pripremama.
Kaže i da je posebno važno da povratak učenika u klupe bude postepen i da nastavnici prvih nedelja ne budu usmereni isključivo na gradivo, već i na razgovor, povezivanje i izgradnju poverenja sa učenicima.
„Dali smo im neke nove smernice, nova uputstva i čuli na terenu ako postoje neki problemi, rešili, tako da ja mislim da je sistem, što se kaže, nauljen, utegnut i spreman da kao švajcarski sat odradi svoj posao kao što je to bilo u prethodnim godinama“, istakao je Petrović.
Govoreći o sve većoj ulozi tehnologije u obrazovanju, Petrović je ukazao na to da su se generacije učenika značajno promenile i da nastavnici moraju da pronađu način da zadrže njihovu pažnju.
Kaže da je još 2010. godine, šest godina nakon što je počeo da radi u prosveti, primetio da svaka nova generacija zahteva više pažnje.
„Mi smo, kao što ja kažem nekada u šali, ali malo i u zbilji, kao prodavci magle ili kao mađioničari. Dok đaci gledaju nešto drugo, ja im jednom rukom, što se kaže, uvalim neko znanje. Morate biti vešti da im date to, ali na način koji će njih zainteresovati“, kaže Petrović.
Podseća da je 2014. godine bio među prvim nastavnicima u Srbiji koji su koristili „pametnu učionicu“.
„Eliminisao sam udžbenike, radili smo samo na tabletima, u oblaku, hibridno učenje, izokrenutu učionicu. To je dalo sjajne rezultate“, navodi Petrović.
Ipak, kada je reč o veštačkoj inteligenciji, kaže da ima određene rezerve.
„Što se tiče veštačke inteligencije, tu imam blage rezerve. Ne zbog same veštačke inteligencije, nego zbog toga što znam kakvi smo mi u korišćenju prečica. Tako da se bojim svih tih zloupotreba“, ističe Petrović. Petrović ističe da nastavnik danas mora da pronađe način da privuče i zadrži pažnju učenika.
„Čas mora biti zanimljiv. Mora se nešto desiti“, kaže Petrović.
Slikovito opisujući način na koji je pokušavao da održi pažnju učenika, navodi da je nekada potrebno uraditi i nešto neočekivano.
„Kad me pitaju: ‘Kako vi uspevate da im zadržite pažnju?’, kažem: ‘Umirem tri puta dnevno, u drugom činu kao u Šekspiru.’ Ili ću da padnem danas, da se sapletem namerno da ih zasmejem, ili ću im otpevati nešto ako vidim da su uspavani, ali nešto mora tog dana da im ostane“, objašnjava Petrović.
Cilj je, dodaje, da učenik ono što se dogodilo na času asocijativno poveže sa znanjem koje je tog dana sticao.
„Ne treba odmah bombardovati decu gradivom“
Petrović smatra da je način na koji se učenici vraćaju u školsku rutinu nakon letnjeg raspusta veoma važan.
„Mislim da je jako bitno da ih ne bombardujemo odmah gradivom – ovo vam treba, pišite, od sutra krećemo, inicijalni test“, kaže Petrović.
Posebno važnim smatra partnerski odnos škole i roditelja. Petrović navodi da je tokom 16 godina bio razredni starešina četiri generacije učenika i da je ključ bio u izgradnji poverenja sa roditeljima.
„Sve što želim da postignem kod svojih đaka moram prvo da ubedim njihove roditelje“, kaže Petrović.
Navodi da su njegovi roditeljski sastanci ponekad trajali i po dva sata, jer je nastojao da sa roditeljima izgradi odnos sličan onome koji je gradio sa učenicima.
„Roditelji, ako nemaju poverenja u ono što radi učitelj, učiteljica, drugi nastavnici, oni će krenuti da se mešaju što više“, objašnjava Petrović.
Sa druge strane, kada roditelj vidi da je dete zadovoljno i da rado ide u školu, lakše će imati poverenja u nastavnika.
„Kada vide kod deteta da je zadovoljno, da voli, da srećno ide na nastavu, da pohađa taj predmet, onda će verovati nastavniku, neće se toliko mešati. Tamo gde nema poverenja, tamo se onda svi hvataju za zakone, za pravilnike, a onda to nas ne vodi nigde“, zaključuje Petrović.
