Nikom ne smeta što se zidovi raspadaju KADA RUŠEVINA POSTANE ZLATNI RUDNIK Ovaj grad je od starih zgrada napravio turistički hit
Ako u Budimpešti uđete u bar i zapitate se da li ste zalutali u nečije napušteno dvorište, garažu, stari stan ili prodavnicu polovnog nameštaja – verovatno ste na pravom mestu.
Dobrodošli u svet „romkočme“, odnosno barova u ruševinama, jednog od najprepoznatljivijih simbola budimpeštanskog noćnog života.
Zamislite zidove sa kojih otpada malter, stare cevi koje vire iz plafona, neonske natpise koji su verovatno videli bolje dane, stolice koje se međusobno ni po čemu ne slažu, biljke koje su se uvukle u svaki slobodan ugao i kadu koja je, sasvim normalno, postala sofa.
Na sve to dodajte pivo, muziku i nekoliko stotina ljudi iz čitavog sveta.
Upravo tako izgleda jedan od najneobičnijih izvoznih proizvoda Budimpešte – „ruin bar“ ili bar u ruševinama.
I premda danas deluju kao pažljivo osmišljeni enterijeri, njihova priča počela je upravo suprotno – od prostora koje niko nije naročito želeo.
Kako je napuštena zgrada postala dobra investicija?
Početkom dvehiljaditih, u budimpeštanskom sedmom kvartu postojalo je mnogo starih i zapuštenih zgrada i dvorišta. Umesto da se takvi prostori odmah pretvore u luksuzne stanove ili nestanu pod novom gradnjom, grupa mladih ljudi počela je da ih posmatra na drugačiji način.
Ako je prostor već napušten, zašto ga ne pretvoriti u mesto za druženje?
Tako je nastala ideja koja je u početku bila gotovo improvizovana: pronaći jeftin ili napušten prostor, uneti nameštaj koji je pronađen ko zna gde, ostaviti zidove kakvi jesu i napraviti bar.
Bez skupog dizajna. Bez savršenih stolica. Bez potrebe da sve bude isto.
Naprotiv – što je neobičnije, to bolje.
Fenomen je počeo da se razvija početkom 2000-ih, a „Simpla“ se smatra jednim od ključnih pionira čitave scene. Prvi lokal pod tim imenom otvoren je 2002. godine, dok je čuveni „Simpla Kert“ u Kazinci ulici otvoren 2004. godine, u zapuštenom kompleksu koji je ranije imao stambenu i industrijsku namenu.
I tu je priča počela da liči na nešto mnogo veće od jednog bara.
„Simpla Kert“: Mesto gde ništa nema smisla, a sve funkcioniše
Ako postoji jedno mesto koje treba posetiti da biste razumeli šta je „ruin bar“, onda je to „Simpla Kert“ u Kazinci ulici.
Već na ulasku postaje jasno da ovde niko nije pokušavao da napravi enterijer koji ćete pronaći u katalogu nameštaja.
Naprotiv.
Svaki ugao kao da ima svoju malu priču. Stare stolice, lampe, bicikli, ogledala, grafiti, neobični predmeti, biljke, improvizovane instalacije – sve je nagomilano tako da prostor istovremeno deluje kao bar, umetnička galerija, buvljak i dnevna soba nekoga ko ima vrlo široku definiciju reči „dekoracija“.
Čuveni prostor ima više nivoa i čitav niz različitih soba, pa šetnja kroz njega pomalo podseća na istraživanje nečijeg vrlo neobičnog muzeja. Upravo ta nepredvidivost postala je zaštitni znak „Simpla Kerta“.
A možda je najlepše to što „Simpla“ nije samo mesto za večernji izlazak. Tokom dana i vikenda prostor dobija potpuno drugačiji karakter, a tamo se održavaju različiti kulturni i društveni programi, uključujući i farmersku pijacu.
Dakle, možete doći na piće, a završiti tako što pola sata proučavate zašto se stari televizor nalazi okačen iznad vaše glave.
I to je, otprilike, poenta.
„Csendes“: Kada „ruin“ može da bude i miran
Ako je „Simpla Kert“ energični rođak koji nikada ne prestaje da priča, „Csendes Leterem“ je onaj drugi koji sedi u uglu, pije nešto polako i izgleda kao da ima vrlo zanimljivu životnu priču.
Sam naziv „Csendes“ na mađarskom znači „tiho“, pa je jasno da ovde ne treba očekivati istu vrstu haosa.
„Csendes“ je smešten u starom gradskom prostoru i igra na kartu vintidž atmosfere, neobičnog nameštaja i pomalo nadrealnog ambijenta. Nema potrebe da sve bude novo, uglancano i savršeno uklopljeno – upravo su tragovi vremena ono što prostoru daje karakter.
To je jedna od lepih stvari kod budimpeštanskih „ruin barova“: ne postoji samo jedan recept.
Neki su glasni i puni ljudi, neki su mali i intimni, neki su više klubovi, neki restorani, a neki izgledaju kao da ste ušli u umetničku instalaciju.
Od „smeća“ do turističke atrakcije
Najzanimljiviji deo priče jeste što je ono što je u početku bilo rešenje za napuštene prostore vremenom postalo – turistička atrakcija.
„Ruin barovi“ danas su jedan od zaštitnih znakova Budimpešte. Najviše ih je koncentrisano upravo u sedmom kvartu, oko Kazinci i Akacfa ulice, pa je sasvim moguće da tokom jedne večeri obiđete nekoliko potpuno različitih verzija iste ideje.
Jedan od poznatijih je „Instant-Fogaš“, ogroman kompleks koji spaja više prostora i klubova, pa se noć može nastaviti iz jednog dela u drugi bez mnogo razmišljanja o tome gde ste zapravo ušli.
Grad koji je naučio da čuva svoje nesavršenosti
Možda su zato budimpeštanski „ruin barovi“ toliko simpatični.
U svetu u kojem se restorani i hoteli sve češće uređuju tako da izgledaju gotovo sterilno, ovi nesavršeni lokali udaraju kontru.
Ogoleli zidovi nisu problem. Oni su dekoracija. Stara stolica nije za bacanje. Ona je deo enterijera.
Polomljena pločica nije nešto što treba sakriti. Ona govori da je prostor imao život i pre nego što ste vi u njega ušli.
A prostor koji je nekada delovao kao ruševina sada je mesto na kojem se sastaju studenti, umetnici, turisti, lokalci i svi oni koji su samo želeli da popiju jedno piće, ali su se izgubili među starim televizorima, biciklima i neobičnim lampama.
Zato je obilazak „ruin barova“ zapravo mnogo više od običnog noćnog izlaska.
To je mali čas budimpeštanske istorije, arhitekture i urbane kulture – samo sa pivom u ruci. Jer Budimpešta je od ruševina napravila nešto što je teško iskopirati.
