BICIKLOM KROZ VOJVODINU: ZOBNATICA (1) Muzej konjarstva osnovan 1896. i sagrađen u obliku potkovice
U Ergeli Zobnatica prvi put sam bio 2015. sa princezom Jelisavetom Karađorđević na Kupu koji je nosio ime njenog oca, kneza Pavla.
Godinu dana ranije, u sklopu međudržavnog sporazuma sa UAE, ergela je pripala firmi Yugo Elite Agro, čiji je vlasnik iz Abu Dabija. Sa gradonačelnikom Bačke Topole Adrianom Satmarijem obišao sam ergelu 2021. i imao prilike da pogledam muzej i galeriju, koji su, kada sam ih ovog proleća obilazio na biciklu, bili zaključani. Na Zobnatici se čini da je vreme stalo, sve još funkcioniše, ali je dosta zapušteno i derutno: krov od trske na Gazebu pored Hipodroma je u međuvremenu propao, spomenici i nadgrobne ploče su loše održavani pa se jedva može pročitati na koga se odnose... Trava je pokošena, restoran i hotel rade, nisam video goste, radi i „Anikina škola jahanja“.
Ergela Zobnatica je najstarija i jedna od četiri najveće ergele u Srbiji. Osnovana je 1779. i nekada je bila najprestižnija ergela i stanište najtrofejnijih grla bivše države Jugoslavije.
Samo ime Zobnatica potiče od reči „zobnica“, što je platnena torba iz koje se hrane konji, a ova od reči „zob“, kako se drugačije zove ovas – žitarica koja se nekada najčešće koristila u ishrani konja.
Tradicija uzgoja konja u Vojvodini neprekidno traje stotinama godina. Kao idealna lokacija za uzgoj konja Zobnatica je poznata blizu 500 godina.
Za samo naselje se zna par vekova unazad, ali prvi pisani zapisi potiču iz vremena carice Marije Terezije, koja je ovaj posed poklonila, za vojne zasluge, Šimonu Vojniću (ili, prema drugim izvorima, Beli Vojniću), koji se smatra i osnivačem ergele. Ergela zvanično postoji od 1779. Vlasnici u ataru Zobnatice su se menjali. Jedan od prvih je bio Balint Terlei, kojeg je nasledio njegov sin, Đula Terlei, podigavši 1882. godine Kaštel. Danas je kaštel pretvoren u hotel u kojem deo soba ima divan pogled na Zobnatičko jezero.
Vojnići od Bajše: Od vojnika do veleposednika
Istorija porodice Vojnić od Bajše, za koju se vezuje nastanak Zobnatice, jedna je od najzanimljivijih priča o usponu domaće plemićke porodice u Bačkoj – od krajiških vojnika do veleposednika koji su stvorili jednu od najstarijih ergela u regionu. Kraj 17. i početak 18. veka bili su dramatično vreme za Bačku. Posle oslobađanja od Osmanlija, Habzburška monarhija je naseljavala i organizovala ovaj prostor. Mnogi graničarski vojnici koji su ratovali protiv Osmanlija dobijali su privilegije i zemljišne posede. U tom ambijentu pojavljuje se porodica Vojnić, bunjevačko-hrvatskog porekla.
Jedan od najznačajnijih predaka bio je Luka Vojnić, a kasnije se porodica vezuje za Iliju Vojnića od Bajše. Za vojne zasluge porodica dobija plemstvo i predikat „od Bajše“.
To je bio klasičan habzburški model uspona: vojna služba na osnovu koje se dobija plemstvo, slede posedi pa društveni uticaj.
Najvažnija figura za ovu priču je Ilija Vojnić od Bajše. On je krajem 18. veka dobio veliki posed Zobnatice i shvatio da je ravnica idealna za: stočarstvo, ratarstvo i naročito uzgoj konja.
Kao i mnoge stare porodice Bačke, Vojnići su vremenom izgubili direktnu kontrolu nad delovima poseda.
Razlozi su bili: nasledne podele, brakovi sa drugim plemićkim porodicama, prodaje zemljišta, promene političkih sistema...
Zanimljivo je da se porodica Terlei (Törley) često povezuje sa čuvenom mađarskom proizvodnjom šampanjca. Najpoznatiji je bio József Törley, osnivač brenda Törley. U svakom slučaju, ime Terlei/Törley bilo je u 19. veku sinonim za bogatstvo i ugled u Ugarskoj.
Pored dvorca na imanju je izgradio niz pratećih objekata (biroških kuća, ekonomskih zgrada, štala). Đula Terlei se bavio uzgajanjem konja i poljoprivredom, kao i većina velikaških porodica u Vojvodini. U periodu između dva rata vlasnik Zobnatice bio je Julije Lelbah. Pred kraj rata Lelbah je deo najvrednijih grla prebacio u Mađarsku.
U vreme SFRJ ergela je bila u državnom vlasništvu, a danas je u sastavu AD „Zobnatica“, koje je od 2014. godine u vlasništvu pomenutog arapskog investitora.
Osim uzgajivačnice i štala, u okviru ergele nalazi se i kovačnica za izradu potkovica. Hipodrom se prostire na 32 hektara, a u njegovom sastavu nalaze se galopska i kasačka staza, kao i parkur za preponaše i manjež namenjen za zimsku obuku konja.
Muzej konjarstva u Zobnatici jedinstven je u Srbiji, a osnovan je još 1896. Muzej je deo poljoprivrednog kompleksa Zobnatica i njegov fond sadrži različite vrste dokumentacione građe, slike, karte, trofeje, pehare i priznanja, kao i druge predmete vezane za istorijat uzgoja konja i konjičkih sportova. Stalna postavka prati vreme od nastanka ergele, konjičku opremu od rimskog doba, važne dekrete koji su menjali sudbinu konjarstva, a mogu se videti i kočije, preparirane životinje i drugi prateći pribor. Sama zgrada muzeja je atrakcija po sebi. Sagrađena je u obliku potkovice, površine 450 m².
U drugom nastavku priče o Zobnatici za sedam dana na ovom mestu čitajte o nekim od najznačajnijih grla koja su slavu ove ergele pronela širom sveta.
