Sprema li se ekstremna zima: Stogodišnji kalendar najavljuje sneg, dok savremeni modeli imaju drugačiju priču

Prema njegovim predviđanjima, u Nemačkoj bi obilne snežne padavine trebalo da počnu već 1. decembra. Ipak, reč je o istorijskom modelu predviđanja vremena, a ne o zvaničnoj meteorološkoj prognozi, ali svakako je zanimljivo vidjeti šta kaže ovaj nesvakidašnji dokument.

Šta je stogodišnji kalendar?

Stogodišnji kalendar razvio je opat Mauricijus Knauer u 17. veku u manastiru Langhajm u Gornjoj Frankoniji. Njegovo delo, Calendarium Oeconomicum Perpetuum Practicum, trebalo je da pomogne u predviđanju vremenskih prilika, pre svega zbog potreba poljoprivrede.

Knauer je svoja predviđanja zasnivao na tadašnjim astrološkim predstavama. Takav pristup danas se smatra zastarelim, a meteorolozi odavno ne koriste stogodišnji kalendar za izradu vremenskih prognoza, ali predviđanja iz istorijskog kalendara i danas privlače pažnju javnosti.

Sneg početkom decembra

Prema ažuriranom stogodišnjem kalendaru, lepo vreme trebalo bi da se zadrži na samom početku septembra, a kiša se očekuje već 3. septembra.

Oktobar bi trebalo da počne kišnom sedmicom, nakon čega bi se smenjivali topliji i tužniji dani. Prvi mraz kalendar predviđa za 16. novembar 2026. godine, nakon čega bi se desetak dana kasnije ponovo vratilo kišovito vreme.

Najzanimljiviji deo predviđanja odnosi se na početak decembra, kada se u Nemačkoj očekuje mnogo snega.

Savremeni meteorološki modeli pokazuju nešto drugo

Za razliku od stogodišnjeg kalendara, sezonska prognoza meteorologa zasniva se na savremenijim numeričkim modelima i pokazuje da bi zimu 2026/2027. mogao da obeleži veoma snažan, potencijalno rekordan Super El Ninjo.

Reč je o klimatskom fenomenu koji nastaje usled snažnog zagrevanja površinskih i podpovršinskih voda tropskog Pacifika i menja opštu atmosfersku cirkulaciju širom sveta. Prognostički modeli očekuju da će El Ninjo dostići vrhunac tokom novembra i decembra 2026. godine, a nekoliko uzastopnih prognoza već ga svrstava u kategoriju najjačih ikada zabeleženih.

Kakva zima čeka Evropu?

Za Evropu trenutni modeli pokazuju pretežno blažu zimu. Glavno obeležje biće izraženo zapadno do jugozapadno strujanje sa Atlantika, koje donosi relativno topao i vlažan vazduh u veliki deo kontinenta, kao i temperature iznad proseka tokom decembra, januara i februara.

To, međutim, ne znači da snega neće biti. Naprotiv, zbog pojačanog dotoka vlage sa Atlantika ukupna količina padavina trebalo bi da bude iznad proseka u velikom delu Evrope, naročito na zapadu, u centralnim i jugoistočnim predelima.

Ipak, problem je u tome što će vazduh u nizinama i na srednjim nadmorskim visinama često biti previše topao, pa bi niži predjeli mogli da imaju manje snežnih epizoda nego inače. Najviši dijelovi Alpa, kao i severni i severoistočni delovi kontinenta, mogli bi da imaju solidne, pa čak i natprosečne količine snega, dok bi se skijališta na Balkanu i u drugim nižim regionalnim planinama mogla suočiti sa otežanim uslovima i ispodprosečnim prirodnim snežnim pokrivačem.