Спрема ли се екстремна зима: Стогодишњи календар најављује снег, док савремени модели имају другачију причу
Да ли нас после врелог лета чека екстремно хладна зима? Ово питање покреће Евроњуз у својој анализи, а као један од могућих одговора наводи се такозвани 100-годишњи календар, историјско дело настало још у 17. веку.
Према његовим предвиђањима, у Немачкој би обилне снежне падавине требало да почну већ 1. децембра. Ипак, реч је о историјском моделу предвиђања времена, а не о званичној метеоролошкој прогнози, али свакако је занимљиво видјети шта каже овај несвакидашњи документ.
Шта је стогодишњи календар?
Стогодишњи календар развио је опат Маурицијус Кнауер у 17. веку у манастиру Лангхајм у Горњој Франконији. Његово дело, Calendarium Oeconomicum Perpetuum Practicum, требало је да помогне у предвиђању временских прилика, пре свега због потреба пољопривреде.
Кнауер је своја предвиђања заснивао на тадашњим астролошким представама. Такав приступ данас се сматра застарелим, а метеоролози одавно не користе стогодишњи календар за израду временских прогноза, али предвиђања из историјског календара и данас привлаче пажњу јавности.
Снег почетком децембра
Према ажурираном стогодишњем календару, лепо време требало би да се задржи на самом почетку септембра, а киша се очекује већ 3. септембра.
Октобар би требало да почне кишном седмицом, након чега би се смењивали топлији и тужнији дани. Први мраз календар предвиђа за 16. новембар 2026. године, након чега би се десетак дана касније поново вратило кишовито време.
Најзанимљивији део предвиђања односи се на почетак децембра, када се у Немачкој очекује много снега.
Савремени метеоролошки модели показују нешто друго
За разлику од стогодишњег календара, сезонска прогноза метеоролога заснива се на савременијим нумеричким моделима и показује да би зиму 2026/2027. могао да обележи веома снажан, потенцијално рекордан Супер Ел Нињо.
Реч је о климатском феномену који настаје услед снажног загревања површинских и подповршинских вода тропског Пацифика и мења општу атмосферску циркулацију широм света. Прогностички модели очекују да ће Ел Нињо достићи врхунац током новембра и децембра 2026. године, а неколико узастопних прогноза већ га сврстава у категорију најјачих икада забележених.
Каква зима чека Европу?
За Европу тренутни модели показују претежно блажу зиму. Главно обележје биће изражено западно до југозападно струјање са Атлантика, које доноси релативно топао и влажан ваздух у велики део континента, као и температуре изнад просека током децембра, јануара и фебруара.
То, међутим, не значи да снега неће бити. Напротив, због појачаног дотока влаге са Атлантика укупна количина падавина требало би да буде изнад просека у великом делу Европе, нарочито на западу, у централним и југоисточним пределима.
Ипак, проблем је у томе што ће ваздух у низинама и на средњим надморским висинама често бити превише топао, па би нижи предјели могли да имају мање снежних епизода него иначе. Највиши дијелови Алпа, као и северни и североисточни делови континента, могли би да имају солидне, па чак и натпросечне количине снега, док би се скијалишта на Балкану и у другим нижим регионалним планинама могла суочити са отежаним условима и исподпросечним природним снежним покривачем.