Menjaju se NAVIKE NOVOSAĐANA, ali i roba OŠTEĆENE CIPELE RETKO STIŽU DO MAJSTORA Srećom, dok ima ljubimaca KOJI GRIZU, za obućare nema zime
Obućarske radnje decenijama su bile deo novosadskih kvartova, a kod majstora se odlazilo čim popusti đon, pukne kaiš ili se pocepa omiljeni par cipela.
Danas se navike Novosađana menjaju – obuća se sve češće zamenjuje novom, dok majstori koji od ovog zanata žive pokušavaju da se prilagode drugačijim zahtevima mušterija.
Jedna takva radnja nalazi se na Podbari, u Ulici Marka Miljanova 2, gde Novosađanima obuću popravlja Nenad Šijački Šile. Iako je njegova radionica u Novom Sadu, Šijački je Vrbašanin, pa svakog dana prelazi put od Vrbasa do Podbare i nazad. Kako kaže, ni svakodnevno putovanje ni celodnevni boravak u radionici ne padaju mu teško.
Obućarstvo mu nije bilo prvo zanimanje. Po obrazovanju je autoelektričar, a 15 godina radio je u gumarskoj industriji. Tajne obućarskog zanata naučio je od brata, koji se tim poslom bavi više od 25 godina. Kada je odlučio da promeni profesiju, 2017. godine otvorio je radnju upravo u Novom Sadu.
Neizvesna budućnost
Dok svakodnevno otvara svoju malu radionicu na Podbari, Šijački ne krije da je teško predvideti koliko će još tradicionalni obućarski zanat imati svoje mesto u velikom gradu. Upravo zbog neizvesnosti koja prati ovu profesiju, mladima je danas ne bi lako preporučio.
Iskreno, ovaj zanat ne bih preporučio mladima, jer ne znam kakva mu je budućnost – zaključuje Šijački.
Od tada je kroz njegovu radionicu prošlo mnogo različitih pari cipela, čizama i patika, ali je tokom godina primetio i promenu navika novosadskih mušterija. Posla, kaže, i dalje ima, samo što popravka obuće više nije prvi izbor kao nekada.
Živimo u potrošačkom društvu i većina ljudi, kada pocepa patike, jednostavno kupi nove – priča Šijački. Posla još uvek ima i Novosađani dolaze sa različitim zahtevima, ali ga je sve manje.
Takva promena posebno pogađa male zanatske radnje u gradskim kvartovima. Nekada je popravka mogla da produži vek obuće za još nekoliko sezona, dok danas dostupnost novih patika i cipela često znači da oštećeni par uopšte ne stigne do majstora.
Dodatni problem predstavlja i način na koji se savremena obuća proizvodi. Šijački kaže da su mu novi modeli patika često znatno teži za popravku od starije obuće.
Nove patike se teško popravljaju, često su konstruisane tako da je obućaru veoma teško da ih zakrpi kada se jednom pocepaju – objašnjava on.
Ipak, mušterije sa Podbare, ali i iz drugih delova Novog Sada, i dalje pronalaze razloge da zakucaju na vrata obućarske radnje. Pored klasičnih popravki, sve češće se traže različita prilagođavanja nove obuće.
Dosta se traže modifikacije obuće. Kada nekome nešto na novoj cipeli ne odgovara, pokušavam da je izmenim i prilagodim stopalu – kaže Šijački.
A jedan od neobičnijih izvora posla za ovog novosadskog obućara dolazi iz domova vlasnika pasa i drugih kućnih ljubimaca.
Najviše posla prave mi kućni ljubimci. Veliki broj mušterija dolazi jer im je ljubimac oštetio obuću, pa onda pokušavamo da je spasemo – kaže naš sagovornik.
Njegova radionica jedno je od mesta na kojima stari zanat još živi svakodnevni gradski život. Mušterije i dalje dolaze, ali sve ređe sa onim poslovima od kojih su generacije obućara živele. U vremenu kada je mnogima jednostavnije da kupe novi par nego da poprave stari, ostaje pitanje koliko će još ovakvih zanatskih radnji biti deo novosadskih kvartova.
Tekst i foto: B. Guran
