IZ BANATSKE RAVNICE DO KROVA SVETA! Profesorka iz Čoke spaja dve velike ljubavi - planine i more, a najlepši povratak joj je na Tisu

Ovog leta Andrea je sa ekspedicijom od dvadesetak planinara iz Srbije pohodila Himalaje u Indiji, uspevši se na visinu od 6.250 metara.

 - Izuzetan je utisak popeti se na Krov sveta, za nas iz ravnice to je sasvim drugi svet. Svi me pitaju, ima li tamo vazduha? Ima vazduha ali je mnogo ređi, gde ne možeš baš toliko da se nadišeš kao kod kuće, to je sasvim druga senzacija. S druge strane, ogroman je izazov i fizički i mentalno, jer do nekih 5.000 metara penjemo se nogama, a iznad u još veće visine kreće snaga uma i upornosti  da se uspeš do zadatog vrha. Nisu svi iz ekspedicije uspeli da stignu do vrha, jer to zaista iziskuje izuzetnu spremnost da se izdrži – kaže Andrea Tot.

Pre ekspedicije na Himalajima, prethodnih godinanNajznačajniji dosadašnji Andreini planinarski poduhvati su osvajanje vrha Damavand, najvišeg  u Iranu koji se uzdiže 5.671 metar, u Italiji je bila na vrhovima Dolomita, Grand Paradisu, Marmelada i Piz  Boe, u Sloveniji na Prosojniku, Julijskim Alpima i Triglavu, a pohodila je i najvišlje planinske vrhove Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Bosne i Hercegovine i još nekih zemalja zemalja.  Kakav je osećaj sa velikih visina vratiti se i spustiti u ravnicu i na reku Tisu?

 –To su dve ekstremne situacije, s jedne strane biti na Himalajima iznad 6.000 metara i vratiti se u rodni kraj na Tisu. Neverovatan je osećaj, posle boravka na Himalajima opuštanje i uživanje u prirodi u čarima naše ravničarske reke, ali kada se penjem u visine  to je uživanje sasvim drugog tipa... 

Ona je ispričala da je u jednom momentu pre nepunu deceniju odlučila da svake godine uradi ono što još nikada ranije nije radila, tako je poželela da svake godine ode gde još nikada ranije nije bila. 

- Zbog toga sam se posvetila planinarenju i ronjenju  i naravno kada se vratim kući boravim na Tisi. Mislim da prosto moram živeti za te momente. Tih dve nedelje što sam provela na Himalajima u Indiji, mene je toliko napunilo energijom, da će me držati do narednog leta, za kada planiram novi izazov –kaže Andrea, napominjući da letnji raspust koristi za svoju dušu, ne otkrivajući za koju novu za koju novu avanturu će se spremati za iduće leto. 

Uz planinarenje od pre šest godina Andrea je zaronila u podvodni svet, ne samo na Tisi, nego i na Jadranu, Crvenom moru i drugim destinacijama. 

– U momentima kada sam videla svet odozgo sa planinskih vrhova, jednostavno sam poželela da vidim i šta se krije ispod površine vodenih prostranstava – otkriva Andrea Tot. - Planinarenje i  ronjenje, meni su tako velike ljubavi da ne mogu se odlučiti koja donosi vise uzbuđenja i daje više satisfakcije. Obožavam i jedno i drugo, tako da jedva čekam sledeći zaron ili planinarski podvig .     

U odnosu na uspinjanje vrletima Himalaja, veslanje na Sup regati od Halas čarde u Senti do Sanada nazad, gde smo sreli Andreu Tot, “mačiji je kašalj”.

 – Rođena sam Banaćanka i kada sam kod kuće najviše me privlači krstarenje Tisom na području čokanske opštine i okoline. Uvek je jako lep osećaj biti na Tisi. Pre neki dan veslajući na Sapu na obali videli smo jelene koji su se spustili do reke da utole žeđ. Boravak na Himalajima i osveženje na Tisi podsticaj su za nove izazove, koje ću isplanirati do narednog leta – uverena je Andra Tot koju su  nakon letnjih avantura dočekale obaveze profesorke engleskog jezika  u privatnoj školi u Senti i Čoki. 

Milorad Mitrović