Летње распусте претвара у велике авантуре...
ИЗ БАНАТСКЕ РАВНИЦЕ ДО КРОВА СВЕТА! Професорка из Чоке спаја две велике љубави - планине и море, а најлепши повратак јој је на Тису
Професорка енглеског језика Андреа Тот из Чоке летње распусте користи за изазове у природи, од када се пре десетак година посветила планинарењу, потом и роњењу, па јој је уживанција освајање највиших европских и светских планинских врхова и истраживати морске дубине, а у завичају најлепши су јој тренуци које проводи на реци Тиси.
Овог лета Андреа је са експедицијом од двадесетак планинара из Србије походила Хималаје у Индији, успевши се на висину од 6.250 метара.
- Изузетан је утисак попети се на Кров света, за нас из равнице то је сасвим други свет. Сви ме питају, има ли тамо ваздуха? Има ваздуха али је много ређи, где не можеш баш толико да се надишеш као код куће, то је сасвим друга сензација. С друге стране, огроман је изазов и физички и ментално, јер до неких 5.000 метара пењемо се ногама, а изнад у још веће висине креће снага ума и упорности да се успеш до задатог врха. Нису сви из експедиције успели да стигну до врха, јер то заиста изискује изузетну спремност да се издржи – каже Андреа Тот.
Пре експедиције на Хималајима, претходних годинанНајзначајнији досадашњи Андреини планинарски подухвати су освајање врха Дамаванд, највишег у Ирану који се уздиже 5.671 метар, у Италији је била на врховима Доломита, Гранд Парадису, Мармелада и Пиз Бое, у Словенији на Просојнику, Јулијским Алпима и Триглаву, а походила је и највишље планинске врхове Црне Горе, Румуније, Словачке, Босне и Херцеговине и још неких земаља земаља. Какав је осећај са великих висина вратити се и спустити у равницу и на реку Тису?
–То су две екстремне ситуације, с једне стране бити на Хималајима изнад 6.000 метара и вратити се у родни крај на Тису. Невероватан је осећај, после боравка на Хималајима опуштање и уживање у природи у чарима наше равничарске реке, али када се пењем у висине то је уживање сасвим другог типа...
Она је испричала да је у једном моменту пре непуну деценију одлучила да сваке године уради оно што још никада раније није радила, тако је пожелела да сваке године оде где још никада раније није била.
- Због тога сам се посветила планинарењу и роњењу и наравно када се вратим кући боравим на Тиси. Мислим да просто морам живети за те моменте. Тих две недеље што сам провела на Хималајима у Индији, мене је толико напунило енергијом, да ће ме држати до наредног лета, за када планирам нови изазов –каже Андреа, напомињући да летњи распуст користи за своју душу, не откривајући за коју нову за коју нову авантуру ће се спремати за идуће лето.
Уз планинарење од пре шест година Андреа је заронила у подводни свет, не само на Тиси, него и на Јадрану, Црвеном мору и другим дестинацијама.
– У моментима када сам видела свет одозго са планинских врхова, једноставно сам пожелела да видим и шта се крије испод површине водених пространстава – открива Андреа Тот. - Планинарење и роњење, мени су тако велике љубави да не могу се одлучити која доноси висе узбуђења и даје више сатисфакције. Обожавам и једно и друго, тако да једва чекам следећи зарон или планинарски подвиг .
У односу на успињање врлетима Хималаја, веслање на Суп регати од Халас чарде у Сенти до Санада назад, где смо срели Андреу Тот, “мачији је кашаљ”.
– Рођена сам Банаћанка и када сам код куће највише ме привлачи крстарење Тисом на подручју чоканске општине и околине. Увек је јако леп осећај бити на Тиси. Пре неки дан веслајући на Сапу на обали видели смо јелене који су се спустили до реке да утоле жеђ. Боравак на Хималајима и освежење на Тиси подстицај су за нове изазове, које ћу испланирати до наредног лета – уверена је Андра Тот коју су након летњих авантура дочекале обавезе професорке енглеског језика у приватној школи у Сенти и Чоки.
Милорад Митровић