ŠTA AKO MOŽETE DA KUPUJETE DO MILE VOLJE, A DA NE POTROŠITE NI DINAR? Ovo je nova internet manija – evo u čemu je caka!

Jedan od najpoznatijih primera je FoodNeverComes, servis koji izgleda i funkcioniše poput aplikacije za dostavu hrane.

Korisnik pregleda ponudu, bira jela, stavlja ih u korpu i prolazi kroz simulirani proces naručivanja. Na ekranu čak može da prati virtuelnog dostavljača koji se približava njegovoj adresi.

Postoji samo jedna sitnica - dostavljač nikada neće stići.

Hrana ne postoji, novac nije skinut sa računa, a čitava kupovina bila je simulacija. Ipak, iza naizgled besmislene zabave krije se zanimljiv novi digitalni poslovni model, kako navodi Index.hr.

Zarada bez proizvoda

FoodNeverComes je besplatan servis koji se finansira oglašavanjem, što znači da za stvaranje prihoda nije neophodno da korisniku proda ni jedan jedini obrok.

Prema podacima koje navodi sam servis, zabeleženo je gotovo milion simuliranih "zadovoljenih želja".

Koncept se ne završava na hrani.

Pojavile su se i virtuelne prodavnice u kojima korisnici mogu da pune korpe odećom i drugim proizvodima bez stvarne kupovine, kao i druge platforme koje simuliraju određena potrošačka iskustva.

Zajedničko im je da pokušavaju da korisniku pruže ono što je možda najvažniji deo moderne internet kupovine - osećaj iščekivanja i zadovoljstvo zbog donošenja odluke o kupovini - ali bez trošenja novca.

Zašto bi neko naručio večeru koju neće pojesti?

Iza neobičnog poslovnog modela stoji psihologija potrošača.

Veliki deo zadovoljstva koje povezujemo sa kupovinom ne nastaje tek kada proizvod dobijemo, već tokom iščekivanja nagrade.

Kod internet kupovine taj proces počinje mnogo ranije: pregledanjem ponude, izborom proizvoda, punjenjem korpe i konačnom potvrdom narudžbine.

Dopaminske platforme pokušavaju da zadrže upravo te delove iskustva, dok potpuno izbacuju završni korak - stvarnu potrošnju.

Ideja FoodNeverComes nastala je upravo iz navike koju verovatno poznaju milioni ljudi - otvaranja aplikacije za dostavu hrane iz dosade ili navike, čak i kada nisu naročito gladni.

Umesto da na kraju potroše novac i naruče kaloričan obrok, korisnici mogu da prođu kroz simulaciju i zatvore aplikaciju.

Ali ako je besplatno, gde je biznis?

Upravo tu priča postaje posebno interesantna za digitalnu ekonomiju.

Besplatne platforme mogu da ostvaruju prihod od oglasa, dok ponašanje korisnika na internetu ima vrednost i za oglašivačku industriju.

Izbor koji napravite čak i kada ništa stvarno ne kupite može da otkrije šta vas interesuje.

Profesor marketinga i ponašanja potrošača Gary Mortimer upozorava da platforme koje koriste sisteme za internet oglašavanje mogu putem kolačića da prikupljaju podatke o ponašanju korisnka koji se potom koriste za prikazivanje relevantnijih oglasa.

Drugim rečima, možda niste kupili virtuelne takose koje ste upravo „naručili“, ali nemojte se iznenaditi ako ubrzo počnete da dobijate oglase za prave. To pokazuje koliko se promenila ekonomija interneta.

Kompanija više ne mora nužno da vam proda fizički proizvod da bi vaše prisustvo na njenoj platformi imalo ekonomsku vrednost. Dovoljni mogu biti pažnja, vreme provedeno na sajtu, klikovi i interesovanja.

Kupovina bez kupovine

Fenomen nije potpuno nov. Internet korisnici godinama pune korpe proizvodima koje nikada ne kupe, prave liste želja ili satima pregledaju nekretnine, automobile i putovanja koja trenutno ne mogu ili ne nameravaju da plate.

Nova generacija platformi samo je tu naviku pretvorila u proizvod.

Reakcije su zbog toga podeljene. Jedni u ovakvim servisima vide bezazlen način da zadovolje impuls za kupovinom bez trošenja novca, dok ih drugi opisuju kao još jedan neobičan proizvod savremene potrošačke kulture.

Iz poslovnog ugla, međutim, eksperiment je interesantan iz drugog razloga.

Digitalna ekonomija je stigla do tačke u kojoj se može napraviti servis na kojem korisnik ne kupuje proizvod, ne dobija proizvod i ne plaća proizvod, a njegovo ponašanje ipak može da bude monetizovano.

Telegraf Biznis/Index.hr