ШТА АКО МОЖЕТЕ ДА КУПУЈЕТЕ ДО МИЛЕ ВОЉЕ, А ДА НЕ ПОТРОШИТЕ НИ ДИНАР? Ово је нова интернет манија – ево у чему је цака!

Један од најпознатијих примера је FoodNeverComes, сервис који изгледа и функционише попут апликације за доставу хране.

Корисник прегледа понуду, бира јела, ставља их у корпу и пролази кроз симулирани процес наручивања. На екрану чак може да прати виртуелног достављача који се приближава његовој адреси.

Постоји само једна ситница - достављач никада неће стићи.

Храна не постоји, новац није скинут са рачуна, а читава куповина била је симулација. Ипак, иза наизглед бесмислене забаве крије се занимљив нови дигитални пословни модел, како наводи Index.hr.

Зарада без производа

FoodNeverComes је бесплатан сервис који се финансира оглашавањем, што значи да за стварање прихода није неопходно да кориснику прода ни један једини оброк.

Према подацима које наводи сам сервис, забележено је готово милион симулираних "задовољених жеља".

Концепт се не завршава на храни.

Појавиле су се и виртуелне продавнице у којима корисници могу да пуне корпе одећом и другим производима без стварне куповине, као и друге платформе које симулирају одређена потрошачка искуства.

Заједничко им је да покушавају да кориснику пруже оно што је можда најважнији део модерне интернет куповине - осећај ишчекивања и задовољство због доношења одлуке о куповини - али без трошења новца.

Зашто би неко наручио вечеру коју неће појести?

Иза необичног пословног модела стоји психологија потрошача.

Велики део задовољства које повезујемо са куповином не настаје тек када производ добијемо, већ током ишчекивања награде.

Код интернет куповине тај процес почиње много раније: прегледањем понуде, избором производа, пуњењем корпе и коначном потврдом наруџбине.

Допаминске платформе покушавају да задрже управо те делове искуства, док потпуно избацују завршни корак - стварну потрошњу.

Идеја FoodNeverComes настала је управо из навике коју вероватно познају милиони људи - отварања апликације за доставу хране из досаде или навике, чак и када нису нарочито гладни.

Уместо да на крају потроше новац и наруче калоричан оброк, корисници могу да прођу кроз симулацију и затворе апликацију.

Али ако је бесплатно, где је бизнис?

Управо ту прича постаје посебно интересантна за дигиталну економију.

Бесплатне платформе могу да остварују приход од огласа, док понашање корисника на интернету има вредност и за оглашивачку индустрију.

Избор који направите чак и када ништа стварно не купите може да открије шта вас интересује.

Професор маркетинга и понашања потрошача Gary Mortimer упозорава да платформе које користе системе за интернет оглашавање могу путем колачића да прикупљају податке о понашању кориснка који се потом користе за приказивање релевантнијих огласа.

Другим речима, можда нисте купили виртуелне такосе које сте управо „наручили“, али немојте се изненадити ако убрзо почнете да добијате огласе за праве. То показује колико се променила економија интернета.

Компанија више не мора нужно да вам прода физички производ да би ваше присуство на њеној платформи имало економску вредност. Довољни могу бити пажња, време проведено на сајту, кликови и интересовања.

Куповина без куповине

Феномен није потпуно нов. Интернет корисници годинама пуне корпе производима које никада не купе, праве листе жеља или сатима прегледају некретнине, аутомобиле и путовања која тренутно не могу или не намеравају да плате.

Нова генерација платформи само је ту навику претворила у производ.

Реакције су због тога подељене. Једни у оваквим сервисима виде безазлен начин да задовоље импулс за куповином без трошења новца, док их други описују као још један необичан производ савремене потрошачке културе.

Из пословног угла, међутим, експеримент је интересантан из другог разлога.

Дигитална економија је стигла до тачке у којој се може направити сервис на којем корисник не купује производ, не добија производ и не плаћа производ, а његово понашање ипак може да буде монетизовано.

Телеграф Бизнис/Index.hr