SRPSKOM MEDU godinama zatvorena vrata pojedinih marketa, ali je zato PUT NA KINESKO TRŽIŠTE OTVOREN Evo čemu se nadaju domaći pčelari

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je za Biznis da su u Kinu izvezene dve pošiljke u ukupnoj količini od 2.700 kilograma, a reč je o medu iz pogona Naš med u Rači koji su izgradili pčelari uz pomoć opštine Rača i države.

Živadinović je istakao da je to prvi pogon u Srbiji koji je dobio registraciju da može da izvozi med u Kinu, a ceo posao je urađen uz pomoć države.

Mi to ne bismo mogli sami, mnogi iz Evropske unije su pokušavali pa nisu uspeli. Država Srbija je puno uradila na stvaranju dobrih odnosa sa Kinom potpisivanjem odgovarajućih ugovora i mi taj ugovor imamo nekoliko godina unazad, a sada smo izvezli prve količine, objasnio je sagovornik.

Živadinović je izrazio nadu da će taj posao krenuti kako treba i da će tom tržištu biti prodavane sve veće količine domaćeg meda, što bi bila velika stvar za Srbiju koja je na tako velikom globalnom tržištu ipak mali proizvođač.

Ako krene u većim količinama, cena u otkupu će biti 30 do 50 odsto veća nego sada, po odbitku svih troškova koji su inače jako visoki. Samo put robe do Kine traje 45 dana, objasnio je on.

Ta cena bila bi izuzetno značajna za pčelare i uopšte proizvodnju meda jer su trenutne otkupne cene jako niske.  

Otkupna cena uljane repice je 1,8 evra, to je tragedija. Ne mogu da se pokriju troškovi koji svakim danom rastu. Kilogram meda na malo ide i do 1.500 dinara u zavisnosti od vrste, ali to tržište nije dovoljno jer je proizvodnja veća od domaće proizvodnje. Pčelari su, tako, prinuđeni da deo prodaju na malo, a deo na veliko za izvoz, objašnjava Živadinović.

A troškovi su, prema njegovim rečima, ove godine dodatno porasli jer su cene goriva ogromne, a reč je o značajnom trošku uopšte za pčelare, posebno za one koji sele košnice na različite paše.

Na benzin i dizel dajemo na hiljade evra godišnje jer ako želite da intenzivno imate korist od pčela, morate intenzivno da selite. Ovako visoke cene goriva su dovele do toga da su troškovi dramatično porasli. Zbog toga se ponekad pčelari odluče da ne sele košnice zbog troškova jer je rizik da će paša biti dobra prilično veliki zbog ovakvih klimatskih prilika, kaže Živadinović.

Kako bi uticali na smanjenje izdataka, dodaje, pčelari su već godinama tražili da država reguliše bar registraciju pčelarskih vozila i konačno su dobili saglasnost.
Sada je u toku izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja koja u sebi treba da sadrži i tu opciju da vozila koja se koriste isključivo za prevoz pčela i pčelarskih proizvoda i opreme imaju daleko povoljniju registraciju uz uslov da ne prevoze ništa drugo.

Živadinović ističe da je jedan od velikih problema i nelojalna konkurencija sa kojom se suočavaju zbog proizvoda iz uvoza koji se naziva med, a u stvari to nije. Masovno se prodaje u trgovinama, zbog čega oni kao proizvođači nemaju pristup rafovima.

Cene u otkupu su katastrofalne zato što je mnogo falsifikata na tržištu i to ne važi samo za naše tržište. Istraživanja pokazuju da u Evropi postoje slične količine falsifikata u trgovinama kao i u Srbiji. U proseku je to oko 80 odsto, dok je recimo u Velikoj Britaniji čak 96 odsto. sa druge strane, kod pčelara gde god su rađene analize – i u Srbiji i u Nemačkoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, med bude odličan, navodi on.
 

Da li Beograd na pravi način podržava pčelare?
Živadinović kaže da je trgovcima najvažnije da proizvod bude jeftin, a ne da li je pravi, zbog čega se masovno uvozi med koji prolazi osnovne analize iako ga je sramota zvati medom, jer to nije med. Ali je dobro skockan da prolazi osnovne analize po ceni od 1,3 evra za kilogram, a u proizvodnji je on tri do pet puta skuplji. O zaradi da ne pričamo“, kazao je sagovornik.

Da je domaćim proizvođačima ulaz u naše trgovine praktično onemogućen pokazuje primer jednog od najvećih domaćih megamarketa koji ni dan danas ne prodaje med Saveza pčelarskih organizacija Srbije, iako su hiljadu puta pokušavali da dođu do njihovih rafova, ali zato kad god se uradi velika analiza pokaže da na njihovim policama ima jako puno falsifikata. To je zato što trgovci više zarade na lažnom nego na pravom medu, kaže za Biznis Živadinović.