NAŠE BAKE SU OVO DOBRO ZNALE: 15 starih srpskih običaja za koje se verovalo da privlače NOVAC i TERAJU BEDU

I danas od naših baka možemo čuti: „Uradi tako, valja se“.

Naši preci imali su svoje načine kojima su, prema verovanju, prizivali sreću i novac, a terali bedu i zlo. Ovakvi običaji naročito su im bili uteha u teškim trenucima.

Verovali su da će im uz njihovu pomoć dobra energija doći na vrata kuće. Evo kako su naši preci privlačili sreću i novac, a terali bedu i zlo.

Stara srpska narodna verovanja za novac
 

1. Kad se uselite u novi dom, prvo unesite hleb, so i novac

Hleb i so su znak života, a novac znak napretka. Ako to prvo pređe kućni prag, smatralo se da će dom biti blagorodan.

2. Hleb uvek prepolovite i dajte, pa će se i vama vraćati

U narodu se kaže: „Ko deli, taj množi.“ Davanje siromašnima, makar i korice hleba, smatralo se jednim od najjačih poziva za Božji blagoslov.

3. Ne vraćajte dugove uveče

Verovalo se da, ako novac iznesete iz kuće posle zalaska sunca, iznosite i sreću. Zato su naši stari dugove vraćali isključivo tokom dana.

4. Držite metlu uspravno da ne pometete novac

Ako je metla bila položena, verovalo se da priziva gubitak. Ako se postavi uspravno, smatralo se da se tako blagosilja dom kako bi „pare stajale“.

5. Stavite novčić ispod stolnjaka

U mnogim krajevima Srbije domaćice i danas stavljaju novčić ispod stolnjaka kako bi se „pare lepile za kuću“. To se naročito radilo za Božić, Vaskrs i Mitrovdan.

6. Gledajte mlad mesec i zveckajte novcem

Na mlad mesec mnogi ljudi zveckaju novčićima i izgovaraju: „Koliko ti siromašio, toliko ja bogatio!“ Ovo je stari paganski običaj koji se sačuvao i u hrišćanskom narodu.

Stara srpska narodna verovanja za sreću
 

1. Susret sa odžačarom

Široko je rasprostranjen običaj da odžačar donosi sreću ako se uhvatimo za dugme kada ga ugledamo.

Koren ovog verovanja leži u tome da odžačari predstavljaju duše naših predaka koje se uvek pojavljuju u telu nekog stranca.

2. Pronađeni novčić

Ukoliko bi u šetnji pronašli metalni novčić, verovalo se da će imati sreće celog dana.

Najsrećniji novčići bili su oni koji su imali rupu ili bili savijeni. Kako bi pronađeni novčić zaista doneo sreću i bogatstvo, bilo ga je obavezno držati u levom džepu.

Ukoliko je kovanica na sebi imala datum rođenja onoga ko ju je pronašao, trebalo je posebno da je čuva kao najsrećniju amajliju.

3. Beli luk kao zaštitnik od zlih sila

Srbi su oduvek na poseban način bili povezani sa prirodom i poštovali sve što iz zemlje niče i što ih prehranjuje. Tako su neke biljke, drveće i povrće postali okosnica sreće i verovanja da imaju posebna svojstva.

Verovalo se da se belog luka plaše vampiri i ostale nečiste i zle sile, pa je često korišćen u ishrani, a čak je nošen i kao amajlija.

Da bi beli luk štitio od zlih sila, trebalo ga je oljuštiti noktima. Takođe se verovalo da od mirisa belog luka beže zmije, koje kradu sreću.

4. Bosiljak donosi sreću, naročito porodiljama

Bosiljak je jedna od najrasprostranjenijih biljaka u ritualima i narodnim običajima.

U narodu se bosiljak naziva „Božji cvet“, a njega je trebalo prvo posaditi u baštu, pa tek onda ostalo bilje.

Verovalo se da će porodilje i bebe biti zdrave i srećne u životu ukoliko se 40 dana kupaju u vodi u koju je potopljen bosiljak.

5. Čista i uredna kuća

Verovalo se da je uređena i čista kuća važna za blagostanje i zdravlje porodice, a ukoliko je dom uredan, u njega će ući dobra energija.

Da bi u kući uvek bilo novca, podovi su se dobro i temeljno prali. Nakon što bi se kuća očistila, palila bi se sveća kako bi privukla dobru energiju.

Nekadašnje domaćice nikada nisu zaboravljale da u ovako očišćen dom smeste i neko saksijsko cveće, za koje se verovalo da će ukućanima privući ljubav i radost.

6. Hleb i so za sreću

Da li zbog velike nemaštine i stalnih ratova, tek oduvek u našim krajevima postoji verovanje da se hleb nikako ne sme bacati jer će se izgubiti sreća.

Naprotiv, komadi hleba, čak i pokvareni i osušeni, nisu se bacali, jer se verovalo da će inače i novac iz kuće izaći.

Verovalo se da je uvek bolje starim hlebom nahraniti životinje ili ptice i da će veselje i radost uvek biti uz onoga ko to čini.

Takođe, kada su naše prabake želele da dozovu sreću koja je otišla od njih, sipale bi so na sve prozorske štokove u kući i čekale da se ona vrati.

Kada bi ih ponovo „krenulo“, so je morala da se „pomete“, jer se rukama nije smela dirati. Tako očišćena so stavljala se u kesu, odnosila što dalje od kuće i zakopavala.

7. Detelina sa četiri lista

Ukoliko nađete detelinu sa četiri lista, trebalo bi da je stavite „među knjige“ onih koji su školarci i tako je ispresovanu čuvate.

Prema jednoj legendi, Eva je ponela sa sobom detelinu sa četiri lista kada je napuštala raj.

Ovo verovanje sačuvalo se do danas, pa se detelina čuva kao poseban simbol lične sreće onoga ko ju je pronašao.

8. Potkovica kao glavni štit

U kuću se mogu smestiti i „posebno srećni“ predmeti poput potkovice.

Potkovica je opštepoznat simbol sreće, a veruje se da donosi snagu i pouzdanost. Za potkovicu okačenu iznad vrata i danas se smatra da čuva dom i zemlju.

Ovo verovanje potiče iz legende po kojoj je Sveti Dunstan u desetom veku uhvatio đavola u potkovicu i od tada „nečastivi“ više nikada nije mogao da uđe u hrišćansku kuću koja ima potkovicu iznad vrata.

9. Redovno provetravanje kuće

Pored srećnih predmeta, naše bake su verovale i u dobru i lošu energiju koje mogu dati ili oduzeti sreću.

Iz tog razloga su svakodnevno provetravale prostorije i posteljinu, jer svež vazduh u domu simbolizuje snagu i zdravlje.

Čak su verovale da će, ako se prozori često otvaraju, loša sreća izaći, a ući pozitivna energija.

Stara srpska narodna verovanja za teranje siromaštva
 

1. Đubre se ne baca noću

Posle zalaska sunca naši preci nikada nisu iznosili smeće iz kuće. Verovali su da tako prizivaju bedu.

2. U kući se nikada ne zviždi

Verovalo se da zviždanje priziva vetar, a da vetar odnosi sve što vredi.

Domaćice su strogo branile deci da to rade, naročito uveče, pa je tako nastala čuvena izreka: „Ko zviždi u kući, oteraće novac.“

3. Novac se ne pozajmljuje ponedeljkom

Prvog radnog dana u nedelji naši stari nikako nisu pozajmljivali novac, jer su verovali da će ih tokom cele nedelje pratiti veliki troškovi i da će biti u minusu.

4. Ne čistite sto „golom rukom“

Ko posle jela sklanja mrvice sa stola „golom rukom“, priziva siromaštvo u kući.

Zato su naši stari uvek istesali stolnjak ili sa mušeme sklanjali mrvice krpom.

5. Ne ostavljajte novčanik prazan

Novčanik je uvek trebalo da ima bar jedan dinar, jer su prazni novčanici, prema verovanju, prizivali praznu sudbinu.

Čak i ako je simbolično, verovalo se da u novčaniku uvek nešto treba da „čuči“.

6. Ne sedite na kućnom pragu

Kućni prag je, verovali su naši stari, granica između sveta unutra i sveta napolju.

Ko sedi na pragu, ne zna gde mu je mesto, pa time tera stabilnost i bogatstvo. Posebno se verovalo da to „blokira pare“.

Lepote Srbije