НАШЕ БАКЕ СУ ОВО ДОБРО ЗНАЛЕ: 15 старих српских обичаја за које се веровало да привлаче НОВАЦ и ТЕРАЈУ БЕДУ

И данас од наших бака можемо чути: „Уради тако, ваља се“.

Наши преци имали су своје начине којима су, према веровању, призивали срећу и новац, а терали беду и зло. Овакви обичаји нарочито су им били утеха у тешким тренуцима.

Веровали су да ће им уз њихову помоћ добра енергија доћи на врата куће. Ево како су наши преци привлачили срећу и новац, а терали беду и зло.

Стара српска народна веровања за новац
 

1. Кад се уселите у нови дом, прво унесите хлеб, со и новац

Хлеб и со су знак живота, а новац знак напретка. Ако то прво пређе кућни праг, сматрало се да ће дом бити благородан.

2. Хлеб увек преполовите и дајте, па ће се и вама враћати

У народу се каже: „Ко дели, тај множи.“ Давање сиромашнима, макар и корице хлеба, сматрало се једним од најјачих позива за Божји благослов.

3. Не враћајте дугове увече

Веровало се да, ако новац изнесете из куће после заласка сунца, износите и срећу. Зато су наши стари дугове враћали искључиво током дана.

4. Држите метлу усправно да не пометете новац

Ако је метла била положена, веровало се да призива губитак. Ако се постави усправно, сматрало се да се тако благосиља дом како би „паре стајале“.

5. Ставите новчић испод столњака

У многим крајевима Србије домаћице и данас стављају новчић испод столњака како би се „паре лепиле за кућу“. То се нарочито радило за Божић, Васкрс и Митровдан.

6. Гледајте млад месец и звецкајте новцем

На млад месец многи људи звецкају новчићима и изговарају: „Колико ти сиромашио, толико ја богатио!“ Ово је стари пагански обичај који се сачувао и у хришћанском народу.

Стара српска народна веровања за срећу
 

1. Сусрет са оџачаром

Широко је распрострањен обичај да оџачар доноси срећу ако се ухватимо за дугме када га угледамо.

Корен овог веровања лежи у томе да оџачари представљају душе наших предака које се увек појављују у телу неког странца.

2. Пронађени новчић

Уколико би у шетњи пронашли метални новчић, веровало се да ће имати среће целог дана.

Најсрећнији новчићи били су они који су имали рупу или били савијени. Како би пронађени новчић заиста донео срећу и богатство, било га је обавезно држати у левом џепу.

Уколико је кованица на себи имала датум рођења онога ко ју је пронашао, требало је посебно да је чува као најсрећнију амајлију.

3. Бели лук као заштитник од злих сила

Срби су одувек на посебан начин били повезани са природом и поштовали све што из земље ниче и што их прехрањује. Тако су неке биљке, дрвеће и поврће постали окосница среће и веровања да имају посебна својства.

Веровало се да се белог лука плаше вампири и остале нечисте и зле силе, па је често коришћен у исхрани, а чак је ношен и као амајлија.

Да би бели лук штитио од злих сила, требало га је ољуштити ноктима. Такође се веровало да од мириса белог лука беже змије, које краду срећу.

4. Босиљак доноси срећу, нарочито породиљама

Босиљак је једна од најраспрострањенијих биљака у ритуалима и народним обичајима.

У народу се босиљак назива „Божји цвет“, а њега је требало прво посадити у башту, па тек онда остало биље.

Веровало се да ће породиље и бебе бити здраве и срећне у животу уколико се 40 дана купају у води у коју је потопљен босиљак.

5. Чиста и уредна кућа

Веровало се да је уређена и чиста кућа важна за благостање и здравље породице, а уколико је дом уредан, у њега ће ући добра енергија.

Да би у кући увек било новца, подови су се добро и темељно прали. Након што би се кућа очистила, палила би се свећа како би привукла добру енергију.

Некадашње домаћице никада нису заборављале да у овако очишћен дом сместе и неко саксијско цвеће, за које се веровало да ће укућанима привући љубав и радост.

6. Хлеб и со за срећу

Да ли због велике немаштине и сталних ратова, тек одувек у нашим крајевима постоји веровање да се хлеб никако не сме бацати јер ће се изгубити срећа.

Напротив, комади хлеба, чак и покварени и осушени, нису се бацали, јер се веровало да ће иначе и новац из куће изаћи.

Веровало се да је увек боље старим хлебом нахранити животиње или птице и да ће весеље и радост увек бити уз онога ко то чини.

Такође, када су наше прабаке желеле да дозову срећу која је отишла од њих, сипале би со на све прозорске штокове у кући и чекале да се она врати.

Када би их поново „кренуло“, со је морала да се „помете“, јер се рукама није смела дирати. Тако очишћена со стављала се у кесу, односила што даље од куће и закопавала.

7. Детелина са четири листа

Уколико нађете детелину са четири листа, требало би да је ставите „међу књиге“ оних који су школарци и тако је испресовану чувате.

Према једној легенди, Ева је понела са собом детелину са четири листа када је напуштала рај.

Ово веровање сачувало се до данас, па се детелина чува као посебан симбол личне среће онога ко ју је пронашао.

8. Потковица као главни штит

У кућу се могу сместити и „посебно срећни“ предмети попут потковице.

Потковица је општепознат симбол среће, а верује се да доноси снагу и поузданост. За потковицу окачену изнад врата и данас се сматра да чува дом и земљу.

Ово веровање потиче из легенде по којој је Свети Дунстан у десетом веку ухватио ђавола у потковицу и од тада „нечастиви“ више никада није могао да уђе у хришћанску кућу која има потковицу изнад врата.

9. Редовно проветравање куће

Поред срећних предмета, наше баке су веровале и у добру и лошу енергију које могу дати или одузети срећу.

Из тог разлога су свакодневно проветравале просторије и постељину, јер свеж ваздух у дому симболизује снагу и здравље.

Чак су веровале да ће, ако се прозори често отварају, лоша срећа изаћи, а ући позитивна енергија.

Стара српска народна веровања за терање сиромаштва
 

1. Ђубре се не баца ноћу

После заласка сунца наши преци никада нису износили смеће из куће. Веровали су да тако призивају беду.

2. У кући се никада не звижди

Веровало се да звиждање призива ветар, а да ветар односи све што вреди.

Домаћице су строго браниле деци да то раде, нарочито увече, па је тако настала чувена изрека: „Ко звижди у кући, отераће новац.“

3. Новац се не позајмљује понедељком

Првог радног дана у недељи наши стари никако нису позајмљивали новац, јер су веровали да ће их током целе недеље пратити велики трошкови и да ће бити у минусу.

4. Не чистите сто „голом руком“

Ко после јела склања мрвице са стола „голом руком“, призива сиромаштво у кући.

Зато су наши стари увек истесали столњак или са мушеме склањали мрвице крпом.

5. Не остављајте новчаник празан

Новчаник је увек требало да има бар један динар, јер су празни новчаници, према веровању, призивали празну судбину.

Чак и ако је симболично, веровало се да у новчанику увек нешто треба да „чучи“.

6. Не седите на кућном прагу

Кућни праг је, веровали су наши стари, граница између света унутра и света напољу.

Ко седи на прагу, не зна где му је место, па тиме тера стабилност и богатство. Посебно се веровало да то „блокира паре“.

Лепоте Србије