SVETI FANURIJE – ČUDOTVORAC KOJEM SE MOLI KADA SE NEŠTO IZGUBI Njegova ikona pronađena je među ruševinama, a potom su usledila brojna čudesa

Sveti Fanurije

Sveti Fanurije je vrlo značajna mlada figura, koja se na svojstven način izdvaja od ostalih svetitelja hrišćanstva, jer se ne proslavlja samo jednom godišnje, već se zahvaljujući grčkom narodnom verovanju često pravi poznata fanuropita (pita Svetom Fanuriju).

Ovaj poseban kolač, jednostavan je i mirisan, pun simbolike. Fanuriju se ljudi obraćaju kada žele da pronađu ono što su izgubili – bilo da je u pitanju predmet, zdravlje ili ljubav i mir. Ono što ovaj kolač čini posebnim nije samo ukus, već i broj sastojaka. Fanuropita se uvek pravi sa 7 ili 9 sastojaka - brojevima koji u pravoslavlju imaju duboko simboličko značenje i povezuju se sa božanskim misterijama i anđeoskim redovima.

O poreklu i životu Svetog Fanurija ne postoje konkretni podaci, budući da su oni izgubljeni u vremenima progona. Jedini podaci u vezi sa Svetim Fanurijem su oni vezani za pronalaženje njegove ikone, oko 1500. godine, prema žitijima, a prema drugim izvorima 1355-1369. godine. Neki tvrde da je ikona Svetog Fanurija nađena na Rodosu, a neki da se to dogodilo na Kipru.

Agarejci zu zauzeli Rodos i odlučili da obnove gradske zidine, koje su varvarski uništili sravnivši ih u ratu vođenom nekoliko godina pre toga.

Počeli su dakle da šalju radnike izvan južnog dela tvrđave i da skupljaju kamenje od polu-razrušenih stambenih kuća, kako bi ponovo sagradili nove i jake zidine grada. Iznenada su među ruševinama pronašli prelepu, ali dosta oštećenu crkvu sa jedne strane, unutar koje su pronašli mnoštvo ikona, na kojima se od starosti nisu razaznavale figure svetaca, kao ni slova, koje su imale na sebi.

Samo jedna ikona se izdvajala od ostalih, koju vreme nije dotaklo i imala je predstavu mladića odevenog u vojnu uniformu. Mitropolit Rodosa Nil se odmah našao na licu mesta i pročitao jasno ispisano ime sveca, koji se zvao Fanurije. Potrešen svečevim projavljivanjem, primetio je da je svetac obučen kao rimski oficir, dok u levoj ruci drži krst, a u desnoj zapaljenu sveću. Ikonopisac je oko ikone oslikao 12 predstava stradanja, kojima je svetac bio izložen, a koji jasno govore o njegovom životu.

Čuda Svetog Fanurija

Sveti Fanurije je učinio mnoga čuda nad vernicima koji su prizivali njegovo ime. Ovo je jedno od njih:

U jednom istorijskom periodu Krit je bio pod vlašću Latina (1204-1669), koji su imali svog arhiepiskopa i stoga su pokušavali na svaki način da privuku meštane ostrva katoličanstvu.

Latini su imali represivne mere protiv pravoslavlja, ne dozvoljavajući rukopolaganje sveštenika na Kritu, tako da su Krićani bili primorani da odlaze na ostrvo Kiteru, gde su sveštenici rukopolagani od strane pravoslavnog arhijereja, kome je tamo bilo sedište.

Krenula su tako jednom tri đakona sa Krita na Kiteru i nakon rukopolaganja, krenuli su puni sreće nazad na svoje ropstvom izmučeno ostrvo. Na njihovu nesreću agarenski pirati su ih uhvatili na pučini, prevezli ih do Rodosa, gde su ih prodali trima različitim gazdama.

Sveštenici su bili u žalosnom položaju, no dođe do događaja koji im je ublažio muku. Saznali su da na Rodosu Sveti Fanurije čini čuda i u njega su položili svoje nade i sve vreme su se molili i prizivao ga je svaki od njih ponaosob, kako bi ih izbavio iz surovog zarobljeništva strašnih Agarena.

Svaki od sveštenika je tražio (pritom nisu bili u dogovoru), dozvolu da ode u crkvu i pokloni se ikoni Svetog Fanurija. Sva trojica su dobili dozvolu sa lakoćom, poklonili se sa poštovanjem ikoni Svetog Fanurija prekrivši zemlju svojim suzama na kolenima moleći se svom snagom Svetom Fanuriju da posreduje u njihovom spašavanju iz ruku Agarena.

Nakon povratka sveštenici su osećali ublaženje svoje boli. Sveti Fanurije se noću javio svim trima gazdama i naredio im da oslobode svoje robove, ili će biti surovo kažnjeni. Agareni su smatrali da je pojava sveca čin magije, i okovali su svoje robove i počeli da ih muče na najgori način.

Naredne noći Sveti Fanurije je jače nastupio, oslobodio je sveštenike iz okova i obećao im da će ih sledećeg dana osloboditi od Agarena. Ponovo se javio Agarenima i zapretio im da ukoliko ujutro ne oslobode sveštenike, on će primeniti surove mere.

Sledećeg jutra Agareni su osetili kaznu na sebi: izgubili su vid i ostali potpuno paralisani. Tako su bili primorani da se posavetuju sa svojim rođacima u vezi zla koje ih je zadesilo. Odlučili da pozovu tri sveštenika, kako bi im eventualno pomogli. Jedini odgovor koji su dobili od sveštenika bio je da će se moliti Bogu, a da će On odlučiti.

Treće noći javio se ponovo Sveti Fanurije Agarenima i objavio im ukoliko gazde ne pošalju pismeni pristanak o oslobođenju sveštenika u njegov hram, neće im biti vraćeno zdravlje. Hteli ne hteli Agareni su poslali pismo koje je zatražio Sveti Fanurije, a u kome su izjavili da vraćaju trima sveštenicima njihovu slobodu. Pismo je poslato u svečev hram.

Pre nego što se agarenska delegacija vratila iz hrama, slepi i paralisani nevernici su se potpuno oporavili svečevom voljom. Bogati Agareni su pokrili sve troškove puta sveštenicima, a koji su pre povratka otišli u crkvu da zahvale svecu za svoje oslobađanje. Napravili su vernu kopiju ikone Svetog Fanurija, koju su poneli na Krit i kojoj su odavali počasti svake godine uz molitve i litije.

Prepodobni Pimen Veliki

Bio je rodom Misirac. Kao dečak posećivao je znamenite duhovnike i od njih prikupljao znanje kao pčela med sa cveća. Jednom je umolio Pimen starca Pavla da ga odvede Svetom Pajsiju. Kada ga je video Pajsije reče Pavlu: „Ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja“. Vremenom Pimen se zamonašio i privukao monaštvu još dvojicu svoje braće. Jednom je došla majka da vidi svoje sinove, ali je Pimen nije pustio unutra nego je kroz vrata upitao: „Da li više želiš da nas vidiš ovde ili onamo u večnosti?“ Majka se udaljila s radošću govoreći: „Kad ću vas sigurno videti tamo, to ne želim da vas ovde vidim“.

U manastiru trojice braće, kojim je upravljao najstariji brat, Anubije, ovakav je bio tipik: noću su 4 časa provodili u rukodelju, 4 časa u spavanju i 4 časa u psalmopojanju. Danju su od jutra do podne provodili naizmenično u radu i molitvi: od podne do večernje u čitanju, a poslepodne gotovili su sebi večeru, jedini obrok u 24 sata, i to obično od zelja. O njihovom životu sam Pimen je govorio: „Mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao: daj meni nešto drugo; ili: ja to neću: Na taj način mi smo proveli sav život u bezmolviju i miru“. Podvizavao se u 5. veku, i upokojio se mirno u dubokoj starosti.

Tropar (glas 8):

Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše, umnožio si velikim trudom svoje talante. Bio si svećnjak svetu, sijajući svojim čudesima, Pimene oče naš: Moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Telegraf.rs