LANE JOVANOVIĆ VERUJE U PAUNOVIĆA: Dajmo mu vreme da stvori generaciju za ponos

U toj zbirci nezaboravnih trenutaka posebno mesto pripada golu Milana Jovanovića. Datum, 18. jun 2010. godine. Svetsko prvenstvo. Srbija protiv Nemačke.

Šesnaest godina kasnije, uoči novog ciklusa UEFA Lige nacija u kojem će Srbija, pored Grčke i Holandije, ponovo odmeriti snage sa starim sportskim rivalom Nemačkom, popularni Lane vratio je film na Južnu Afriku. Na utakmicu posle koje su njegov gol, pobeda nad Nemačkom i jedno od najneobičnijih slavlja u istoriji Mundijala zauvek postali deo fudbalske istorije.

Srbija je Mundijal 2010. otvorila bolnim porazom od Gane. Umesto očekivana tri boda, ekipa Radomira Antića našla se u situaciji da popravni ispit polaže protiv reprezentacije koja je na startu turnira deklasirala Australiju sa 4:0.

„Došli smo na Svetsko prvenstvo sa ulogom blagog favorita, bar kada je reč o našoj grupi, a pretilo je da posle samo dve utakmice epilog bude potpuni fijasko. Posebno zato što smo u svim našim kalkulacijama utakmicu protiv Gane praktično upisali kao tri boda. A onda smo dobili najteži mogući zadatak, da popravljamo utisak protiv Nemačke.“

Strah, kaže, nije osećao. Tenziju, i te kako. Nemačka je bila jedna od najmoćnijih reprezentacija sveta, ali je generacija Srbije verovala da ima kvalitet da se suprotstavi svakome. A onda, 38. minut. Akcija koja će ostati zapisana u istoriji srpskog fudbala.

Lopta ide na desnu stranu ka Milošu Krasiću. Sledi centaršut, Nikola Žigić je na drugoj stativi, a Milan Jovanović oseća gde bi lopta mogla da završi.

Pre nego što je opisao sopstveni gol, Lane je insistirao da se podvuče uloga Krasića.

„To je bila najbolja Krasićeva utakmica u reprezentaciji. Nemački ‘Kiker’ ga je proglasio igračem utakmice i to dovoljno govori. Dobio je najviše duela, kreirao praktično sve naše šanse, moju stativu u drugom poluvremenu, Žigićevu prečku… Sve je išlo preko njega.“

A onda opisuje ono što se dešavalo u deliću sekunde pre najvažnijeg udarca u njegovoj reprezentativnoj karijeri.

„Uvek sam se trudio da budem u završnici svake naše akcije. Kada je lopta krenula prema Žigiću, nisam mogao da dođem do nje i bilo je logično da se pojavim u prostoru gde bi mogla da padne. Nisam razmišljao da će on ciljano da mi je spusti. Možda sam očekivao da posle udarca može da se odbije i da budem tu.“

Žigić je dobio vazdušni duel, a Nemci su na trenutak zaboravili Jovanovića. Bilo je dovoljno.

„Svi su bili fokusirani na duel sa Žigićem i ostavili su me za trenutak samog. Sve posle toga je instinkt. Morao sam da hvatam loptu u vazduhu, jer da sam čekao da prirodno padne, Nojer bi već zatvorio liniju šuta. Ispalo je najbolje.“

Lopta je završila u mreži. Srbija je povela protiv Nemačke i nedugo zatim dobila igrača više na terenu.Ako je gol protiv Nemačke ušao u istoriju, način na koji ga je Milan Jovanović proslavio postao je gotovo podjednako čuven. Posle pogotka potrčao je ka srpskim navijačima i završio u dubokom kanalu između terena i tribina.

„To radovanje je danas u kolektivnom pamćenju gotovo koliko i sam gol. Alan Širer je rekao da je to najluđe radovanje koje je video na svetskim prvenstvima.“

Nije bilo planirano. Naprotiv.

„Zaista nisam pretpostavljao da se tu nalazi kanal kao prirodna brana između terena i navijača. Kada sam već krenuo da podelim radost sa našim najvatrenijim navijačima, bilo je kasno da se vratim.“

NEMAČKA PONOVO NA PUTU SRBIJE

Šesnaest godina posle Južne Afrike, Srbija i Nemačka ponovo će stajati jedna naspram druge. Nova generacija, novo takmičenje i neki novi junaci.

U novom ciklusu UEFA Lige nacija Srbiju očekuju veliki dueli sa Grčkom, Holandijom i Nemačkom. Sa Nemcima, u Minhenu i Beogradu.

DAJMO VELJKU VREME DA STVORI GENERACIJU ZA PONOS

Milan Jovanović veruje da nova generacija „orlova“ ima potencijal za velike stvari, ali poručuje da su Veljku Paunoviću i njegovim izabranicima pre svega potrebni vreme, strpljenje i poverenje.

„Različito je vreme, različiti fudbalski aspekti, postoji možda i određeni generacijski jaz. Veljko Paunović je izvanredan momak i trener, drago mi je da je primljen ovde sa velikim oduševljenjem, ima podršku javnosti. Čvrsto verujem da će uspeti u ovoj misiji. Nemačka, kao i sve druge reprezentacije, ima svoje vrline i mane. Nisu prošli dobro na poslednjem Svetskom prvenstvu i tražiće priliku za iskupljenje. Imamo igrače koji su veliki potencijal, samo ih treba usmeriti na pravi način. Uvek će se ovde rađati talenti, u to nema sumnje. Nažalost, ni Veljko neće imati puno vremena da se bavi kreiranjem ambijenta, odmah posle Lige nacija slede izazovi u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Potrebno je strpljenje. Da čekamo, da proizvedemo nešto što će nam služiti za ponos u narednih pet, pa i deset godina. Možda lepa paralalea sa Belgijom, pošto sam vezan za to podneblje. Oni su imali prazan hod od Meksika 1986, pa su sačekali jednu fenomenalnu generaciju koja je zablistala na Mundijalu u Rusiji i osvojila bronzanu medalju.“