ЛАНЕ ЈОВАНОВИЋ ВЕРУЈЕ У ПАУНОВИЋА: Дајмо му време да створи генерацију за понос

У тој збирци незаборавних тренутака посебно место припада голу Милана Јовановића. Датум, 18. јун 2010. године. Светско првенство. Србија против Немачке.

Шеснаест година касније, уочи новог циклуса УЕФА Лиге нација у којем ће Србија, поред Грчке и Холандије, поново одмерити снаге са старим спортским ривалом Немачком, популарни Лане вратио је филм на Јужну Африку. На утакмицу после које су његов гол, победа над Немачком и једно од најнеобичнијих славља у историји Мундијала заувек постали део фудбалске историје.

Србија је Мундијал 2010. отворила болним поразом од Гане. Уместо очекивана три бода, екипа Радомира Антића нашла се у ситуацији да поправни испит полаже против репрезентације која је на старту турнира декласирала Аустралију са 4:0.

„Дошли смо на Светско првенство са улогом благог фаворита, бар када је реч о нашој групи, а претило је да после само две утакмице епилог буде потпуни фијаско. Посебно зато што смо у свим нашим калкулацијама утакмицу против Гане практично уписали као три бода. А онда смо добили најтежи могући задатак, да поправљамо утисак против Немачке.“

Страх, каже, није осећао. Тензију, и те како. Немачка је била једна од најмоћнијих репрезентација света, али је генерација Србије веровала да има квалитет да се супротстави свакоме. А онда, 38. минут. Акција која ће остати записана у историји српског фудбала.

Лопта иде на десну страну ка Милошу Красићу. Следи центаршут, Никола Жигић је на другој стативи, а Милан Јовановић осећа где би лопта могла да заврши.

Пре него што је описао сопствени гол, Лане је инсистирао да се подвуче улога Красића.

„То је била најбоља Красићева утакмица у репрезентацији. Немачки ‘Кикер’ га је прогласио играчем утакмице и то довољно говори. Добио је највише дуела, креирао практично све наше шансе, моју стативу у другом полувремену, Жигићеву пречку… Све је ишло преко њега.“

А онда описује оно што се дешавало у делићу секунде пре најважнијег ударца у његовој репрезентативној каријери.

„Увек сам се трудио да будем у завршници сваке наше акције. Када је лопта кренула према Жигићу, нисам могао да дођем до ње и било је логично да се појавим у простору где би могла да падне. Нисам размишљао да ће он циљано да ми је спусти. Можда сам очекивао да после ударца може да се одбије и да будем ту.“

Жигић је добио ваздушни дуел, а Немци су на тренутак заборавили Јовановића. Било је довољно.

„Сви су били фокусирани на дуел са Жигићем и оставили су ме за тренутак самог. Све после тога је инстинкт. Морао сам да хватам лопту у ваздуху, јер да сам чекао да природно падне, Нојер би већ затворио линију шута. Испало је најбоље.“

Лопта је завршила у мрежи. Србија је повела против Немачке и недуго затим добила играча више на терену.Ако је гол против Немачке ушао у историју, начин на који га је Милан Јовановић прославио постао је готово подједнако чувен. После поготка потрчао је ка српским навијачима и завршио у дубоком каналу између терена и трибина.

„То радовање је данас у колективном памћењу готово колико и сам гол. Алан Ширер је рекао да је то најлуђе радовање које је видео на светским првенствима.“

Није било планирано. Напротив.

„Заиста нисам претпостављао да се ту налази канал као природна брана између терена и навијача. Када сам већ кренуо да поделим радост са нашим најватренијим навијачима, било је касно да се вратим.“

НЕМАЧКА ПОНОВО НА ПУТУ СРБИЈЕ

Шеснаест година после Јужне Африке, Србија и Немачка поново ће стајати једна наспрам друге. Нова генерација, ново такмичење и неки нови јунаци.

У новом циклусу УЕФА Лиге нација Србију очекују велики дуели са Грчком, Холандијом и Немачком. Са Немцима, у Минхену и Београду.

ДАЈМО ВЕЉКУ ВРЕМЕ ДА СТВОРИ ГЕНЕРАЦИЈУ ЗА ПОНОС

Милан Јовановић верује да нова генерација „орлова“ има потенцијал за велике ствари, али поручује да су Вељку Пауновићу и његовим изабраницима пре свега потребни време, стрпљење и поверење.

„Различито је време, различити фудбалски аспекти, постоји можда и одређени генерацијски јаз. Вељко Пауновић је изванредан момак и тренер, драго ми је да је примљен овде са великим одушевљењем, има подршку јавности. Чврсто верујем да ће успети у овој мисији. Немачка, као и све друге репрезентације, има своје врлине и мане. Нису прошли добро на последњем Светском првенству и тражиће прилику за искупљење. Имамо играче који су велики потенцијал, само их треба усмерити на прави начин. Увек ће се овде рађати таленти, у то нема сумње. Нажалост, ни Вељко неће имати пуно времена да се бави креирањем амбијента, одмах после Лиге нација следе изазови у квалификацијама за Европско првенство. Потребно је стрпљење. Да чекамо, да произведемо нешто што ће нам служити за понос у наредних пет, па и десет година. Можда лепа паралалеа са Белгијом, пошто сам везан за то поднебље. Они су имали празан ход од Мексика 1986, па су сачекали једну феноменалну генерацију која је заблистала на Мундијалу у Русији и освојила бронзану медаљу.“