NEMA VIŠE SKRIVANJA IZA PAROLA, IZBORI SU TRENUTAK ISTINE: Građani biraju ko ima plan i snagu da vodi Srbiju, a ko nudi samo NASILJE I BLOKADE

Politika se sada prebacuje na birališta, gde će građani slobodno odlučiti kome će ukazati poverenje. Zato više nema prostora za nasilje na ulicama, blokade i pritiske koje smo gledali tokom prethodne dve godine. Izbori su trenutak kada svaka politička organizacija mora jasno da pokaže ko je predstavlja, za šta se zalaže i, što je najvažnije, da li ima ljude sposobne da ono što obećava zaista i sprovedu.

U tom smislu, činjenica da je Srpska napredna stranka prva prikupila potreban broj potpisa za svoju izbornu listu predstavlja pre svega pokazatelj njene organizacione snage i sposobnosti da za kratko vreme mobiliše veliki broj ljudi. U prvi plan dolazi činjenica da je reč o političkoj organizaciji koja ima razvijenu infrastrukturu, veliki broj aktivista i prepoznatljiv politički brend. Iza ove političke opcije stoje godine uspešnog vođenja države, stotine kilometara izgrađenih auto-puteva i pruga, desetine izgrađenih i obnovljenih škola i bolnica, preporođena Vojska Srbije, kao i odgovorna i dobro izbalansirana spoljna politika.

Međutim, upravo zato što su izbori raspisani, sve ostale političke grupacije dobijaju priliku da pokažu da iza njihovih reči stoji nešto više od nezadovoljstva postojećim stanjem. Nije dovoljno reći da je neko protiv vlasti. Nije dovoljno okupiti ljude oko protesta, zajedničkog nezadovoljstva ili uverenja da nešto mora da se promeni. Politika počinje onda kada treba odgovoriti na pitanje šta će biti urađeno dan posle izbora.

Posebnu pažnju u tom smislu zaslužuje lista koja sebe naziva „studentskom“. Ko su ljudi koji će nastupiti ispred te liste? Ko će biti njeni kandidati? Ko će preuzeti odgovornost za političke odluke? Ko piše program i ko će ga sprovoditi? Kakvu ekonomsku politiku zastupaju? Kako vide bezbednost Srbije, njene odnose sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom i Kinom? Kako bi rešavali pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske, energetike, javnih finansija i zdravstva? I, konačno, da li su ljudi koji se pojavljuju na takvoj listi spremni da preuzmu odgovornost za upravljanje državom?

Mnogi su očekivali da će većina kandidata na takozvanoj „studentskoj listi“ biti prozapadno orijentisana i vrednosno bliska levoliberalnom političkom spektru, ali da će se, kao začinsko bilje ili kao ukras bez puno prava na mišljenje, na njoj naći i poneki kandidat sa jasnijim nacionalnim opredeljenjem. Međutim, iako smo na protestima i blokadama kojima su nas maltretirali mogli da vidimo zastave Srbije, poruke o Kosovu i Metohiji i pravoslavne simbole, ništa slično ne možemo da vidimo na listi kandidata za poslanike. Jasno je da, pod uticajem finansijera blokaderskog pokreta, takvi ljudi nisu bili dobrodošli čak ni u ulozi fikusa. I pored ovoga, neki misle da postoje neki „sjajni, divni i nepogrešivi studenti“ koji su rodoljubi i koji će doneti nešto dobro Srbiji. Naravno da ima ovakvih klinaca po ulicama, ali oni su samo dobro izmanipulisana masa, a za svaki strateški potez blokaderskog pokreta pita se dobro organizovana mreža NVO finansirana iz izvora koji Srbiji ne žele ništa dobro. Kada nisu mogli neke od nacionalno osvešćenih ljudi koji su podržavali ovaj pokret da istrpe ni kao poslanike, koji kao pojedinci nemaju previše uticaja na smer kretanja zemlje, možemo zamisliti koga bi nam predlagali za ministre, ko bi nam vodio vojsku, Narodnu banku, energetiku i ostale poslove od važnosti za suverenitet i bezbednost zemlje.

Politika bez programa može da bude zanimljiva, politika bez iskustva može da bude privlačna, a politika zasnovana isključivo na nezadovoljstvu može da bude veoma glasna. Ali država nije protestna šetnja i nije plenum ili zbor gde se gleda ko je najgrlatiji i najbučniji. Država ima budžet, vojsku, diplomatiju, privredu, bolnice, škole i milione ljudi čiji životi zavise od odluka koje neko donosi.

Srpska napredna stranka i ljudi koji je vode, pre svih Aleksandar Vučić i Miloš Vučević, imaju dugogodišnje iskustvo u vođenju države i stranke, za čije vreme su donete odluke čiji se rezultati mogu meriti. Njihov politički tandem predstavlja kontinuitet jedne politike, ali i mogućnost da se jasno proceni šta se od njih može očekivati. Vučić i Vučević predstavljaju političare čiji rad ne mora da se ocenjuje na osnovu obećanja o budućnosti, već na osnovu onoga što su već uradili, od zaposlenosti i zarada, preko investicija i privrednog rasta, do kilometara novih auto-puteva, brzih saobraćajnica i obnovljenih ili izgrađenih pruga. Jedni su puteve asfaltirali, drugi ih blokirali. Jedni su pruge gradili, drugi ih koristili da idu na proteste protiv graditelja. Izbor ne bi trebalo da bude previše težak za svakoga ko voli svoju zemlju i želi joj dalji napredak.

Branko Jakovljević, master ekonomista