SLOBODNI DANI NISU LUKSUZ, VEĆ DOBRA RAČUNICA ZA FIRMU! Evo zašto više ODMORA može da smanji troškove poslodavca

Koliko je vremena potrebno za pravi oporavak zavisi od prirode posla, uslova u kojima se radi, ali i starosti zaposlenog.

HR konsultant Stefan Todorović iz kompanije Sova Coaching and Development smatra da veći broj dana godišnjeg odmora od zakonskog minimuma može pozitivno da utiče na zaposlene, ali upozorava da broj slobodnih dana nije jedino što je važno.

- Svakako da veći broj dana godišnjeg odmora od minimalnog može doprineti da se zaposleni kvalitetnije odmori, restartuje i pripremi za nastavak poslovnog angažmana, međutim ono na šta bih ja prvenstveno skrenuo pažnju je i kvalitet odmora. Svedoci smo da se sve više očekuje dostupnost kada su ljudi na odmoru, odgovaranje na mejlove, javljanje na „hitne“ pozive i onda se ljudi sa odmora vraćaju iscrpljeni, što dugoročno nikako nije dobro – navodi Todorović.

Drugim rečima, nije dovoljno da zaposleni formalno koristi godišnji odmor ukoliko i tada mora da prati mejlove, odgovara na telefonske pozive i rešava poslovne probleme. Za pravi oporavak potrebno je da se čovek zaista odvoji od posla.

Todorović podseća i da posao predstavlja samo jedan deo života zaposlenih. Vreme van kancelarije potrebno je i za porodicu, prijatelje, hobije i druge aktivnosti koje utiču na ukupno zadovoljstvo životom.

– Ono što je važno spomenuti je da ljudi imaju još identiteta pored poslovnog i da je važno da postoji vreme da se i ti identiteti zadovolje. Da, važno je odmoriti se, međutim važno je i imati vremena za još nešto pored posla i odmora, za prijatelje, za neki hobi i da na produktivnost zaposlenog utiče i njegovo celokupno zadovoljstvo životom. Zato je moja preporuka uvek više dana od minimalnog jer zadovoljan i odmoran radnik je najbolji radnik – ističe Todorović.

Povratak sa odmora može da poništi njegov efekat

Dovoljno dug odmor može da poveća efikasnost zaposlenog kada se vrati na posao, ali efekat može brzo da nestane ukoliko ga prvog dana dočeka gomila nerešenih obaveza.

Todorović navodi da se u praksi susretao sa situacijama u kojima zaposlene po povratku sa odmora sačeka veliki broj zadataka koje niko nije završio dok su bili odsutni.

Zato je, smatra, važno da kompanije unapred organizuju posao i raspodele obaveze kako bi povratak zaposlenog bio postepen, umesto da odmah bude izložen punom intenzitetu rada.

Nedostatak odmora istovremeno može da bude jedan od faktora koji vode ka sagorevanju na poslu. Takvo stanje obično se ne javlja preko noći – umor i nezadovoljstvo gomilaju se postepeno, dok među prvim upozorenjima može da bude pad produktivnosti.

– Ukoliko se stanje nastavi, mogu uslediti zdravstveni problemi i bolovanja, a ako se radne okolnosti ne promene, zaposleni na kraju može odlučiti i da napusti kompaniju. Tempo poslovanja dodatno je ubrzan tehnološkim napretkom, dok dostupnost zaposlenih praktično tokom celog dana postaje sve češće očekivanje. Strah od gubitka posla takođe može dovesti do toga da zaposleni zanemare sopstvene granice i nastave da rade i kada bi trebalo da se odmaraju – objašnjava Todorović.

Zbog svega toga, godišnji odmor ne bi trebalo posmatrati isključivo kao pogodnost koju poslodavac daje radniku. Reč je i o važnom preduslovu da zaposleni dugoročno može kvalitetno da obavlja svoj posao.

Koliko dana odmora je dovoljno?

Jedinstven odgovor na pitanje koliko dana godišnjeg odmora je idealno praktično ne postoji. Potrebe zaposlenih razlikuju se u zavisnosti od profesije, industrije, intenziteta posla i načina organizacije rada.

Pojedine kompanije zato pokušavaju i sa drugačijim modelima, među kojima je četvorodnevna radna nedelja.

– Istovremeno, širom sveta sve više kompanija eksperimentiše i sa četvorodnevnom radnom nedeljom, odnosno slobodnim petkom ili ponedeljkom. Ideja je da dodatni slobodan dan zaposlenima omogući bolji oporavak i da na posao dođu odmorniji – kaže Todorović.

Takvih primera, prema njegovim rečima, ima i u Srbiji. Kod jednog klijenta učestvovao je u uvođenju četvorodnevne radne nedelje, a reakcije zaposlenih i poslovni rezultati pokazali su se kao veoma dobri.

Osnovna računica je jednostavna – zaposleni koji je odmoran može da bude efikasniji i da pravi manje grešaka.

Kraći odmori raspoređeni tokom godine takođe mogu da budu korisni jer sprečavaju da se umor previše nagomila. Ipak, prema Todorovićevom iskustvu, nekoliko slobodnih dana ne može u potpunosti da zameni duži godišnji odmor.

Za ozbiljniji oporavak potrebno je vreme da se zaposleni mentalno udalji od svakodnevnih poslovnih obaveza. Prema njegovom iskustvu, pravo „isključivanje“ iz radnog režima počinje tek posle nekoliko dana, otprilike oko petog dana odmora.

Više slobodnih dana ne mora da znači veći trošak

Poslodavcu na prvi pogled može izgledati da veći broj dana odmora predstavlja dodatni trošak. Međutim, posledice hronično umornih i nezadovoljnih zaposlenih mogu kompaniju da koštaju znatno više.

Odlazak iskusnog radnika podrazumeva traženje njegove zamene, proces selekcije i obuku novog zaposlenog. Čak i kada kompanija brzo pronađe odgovarajuću osobu, potrebno je vreme da ona dostigne nivo produktivnosti prethodnog radnika.

Tu su i troškovi češćih bolovanja, kao i grešaka koje mogu da nastanu kada zaposleni rade iscrpljeni.

– Odlazak zaposlenog iz kompanije može biti veoma skup jer poslodavac mora da uloži novac i vreme u pronalaženje i obuku nove osobe. Uz to, nema garancije da će novi zaposleni odmah moći da obavlja posao na istom nivou, dok i period uhodavanja predstavlja dodatni trošak. Troškove mogu povećati i češća bolovanja, kao i greške koje zaposleni prave kada rade umorni. Zbog toga kompanije koje zaposlenima obezbeđuju više vremena za odmor mogu istovremeno smanjiti fluktuaciju zaposlenih i troškove koji nastaju zbog odlazaka, bolovanja i grešaka – zaključuje Stefan Todorović.

Dnevnik/24.sedam