СЛОБОДНИ ДАНИ НИСУ ЛУКСУЗ, ВЕЋ ДОБРА РАЧУНИЦА ЗА ФИРМУ! Ево зашто више ОДМОРА може да смањи трошкове послодавца

Колико је времена потребно за прави опоравак зависи од природе посла, услова у којима се ради, али и старости запосленог.

ХР консултант Стефан Тодоровић из компаније Sova Coaching and Development сматра да већи број дана годишњег одмора од законског минимума може позитивно да утиче на запослене, али упозорава да број слободних дана није једино што је важно.

- Свакако да већи број дана годишњег одмора од минималног може допринети да се запослени квалитетније одмори, рестартује и припреми за наставак пословног ангажмана, међутим оно на шта бих ја првенствено скренуо пажњу је и квалитет одмора. Сведоци смо да се све више очекује доступност када су људи на одмору, одговарање на мејлове, јављање на „хитне“ позиве и онда се људи са одмора враћају исцрпљени, што дугорочно никако није добро – наводи Тодоровић.

Другим речима, није довољно да запослени формално користи годишњи одмор уколико и тада мора да прати мејлове, одговара на телефонске позиве и решава пословне проблеме. За прави опоравак потребно је да се човек заиста одвоји од посла.

Тодоровић подсећа и да посао представља само један део живота запослених. Време ван канцеларије потребно је и за породицу, пријатеље, хобије и друге активности које утичу на укупно задовољство животом.

– Оно што је важно споменути је да људи имају још идентитета поред пословног и да је важно да постоји време да се и ти идентитети задовоље. Да, важно је одморити се, међутим важно је и имати времена за још нешто поред посла и одмора, за пријатеље, за неки хоби и да на продуктивност запосленог утиче и његово целокупно задовољство животом. Зато је моја препорука увек више дана од минималног јер задовољан и одморан радник је најбољи радник – истиче Тодоровић.

Повратак са одмора може да поништи његов ефекат

Довољно дуг одмор може да повећа ефикасност запосленог када се врати на посао, али ефекат може брзо да нестане уколико га првог дана дочека гомила нерешених обавеза.

Тодоровић наводи да се у пракси сусретао са ситуацијама у којима запослене по повратку са одмора сачека велики број задатака које нико није завршио док су били одсутни.

Зато је, сматра, важно да компаније унапред организују посао и расподеле обавезе како би повратак запосленог био постепен, уместо да одмах буде изложен пуном интензитету рада.

Недостатак одмора истовремено може да буде један од фактора који воде ка сагоревању на послу. Такво стање обично се не јавља преко ноћи – умор и незадовољство гомилају се постепено, док међу првим упозорењима може да буде пад продуктивности.

– Уколико се стање настави, могу уследити здравствени проблеми и боловања, а ако се радне околности не промене, запослени на крају може одлучити и да напусти компанију. Темпо пословања додатно је убрзан технолошким напретком, док доступност запослених практично током целог дана постаје све чешће очекивање. Страх од губитка посла такође може довести до тога да запослени занемаре сопствене границе и наставе да раде и када би требало да се одмарају – објашњава Тодоровић.

Због свега тога, годишњи одмор не би требало посматрати искључиво као погодност коју послодавац даје раднику. Реч је и о важном предуслову да запослени дугорочно може квалитетно да обавља свој посао.

Колико дана одмора је довољно?

Јединствен одговор на питање колико дана годишњег одмора је идеално практично не постоји. Потребе запослених разликују се у зависности од професије, индустрије, интензитета посла и начина организације рада.

Поједине компаније зато покушавају и са другачијим моделима, међу којима је четвородневна радна недеља.

– Истовремено, широм света све више компанија експериментише и са четвородневном радном недељом, односно слободним петком или понедељком. Идеја је да додатни слободан дан запосленима омогући бољи опоравак и да на посао дођу одморнији – каже Тодоровић.

Таквих примера, према његовим речима, има и у Србији. Код једног клијента учествовао је у увођењу четвородневне радне недеље, а реакције запослених и пословни резултати показали су се као веома добри.

Основна рачуница је једноставна – запослени који је одморан може да буде ефикаснији и да прави мање грешака.

Краћи одмори распоређени током године такође могу да буду корисни јер спречавају да се умор превише нагомила. Ипак, према Тодоровићевом искуству, неколико слободних дана не може у потпуности да замени дужи годишњи одмор.

За озбиљнији опоравак потребно је време да се запослени ментално удаљи од свакодневних пословних обавеза. Према његовом искуству, право „искључивање“ из радног режима почиње тек после неколико дана, отприлике око петог дана одмора.

Више слободних дана не мора да значи већи трошак

Послодавцу на први поглед може изгледати да већи број дана одмора представља додатни трошак. Међутим, последице хронично уморних и незадовољних запослених могу компанију да коштају знатно више.

Одлазак искусног радника подразумева тражење његове замене, процес селекције и обуку новог запосленог. Чак и када компанија брзо пронађе одговарајућу особу, потребно је време да она достигне ниво продуктивности претходног радника.

Ту су и трошкови чешћих боловања, као и грешака које могу да настану када запослени раде исцрпљени.

– Одлазак запосленог из компаније може бити веома скуп јер послодавац мора да уложи новац и време у проналажење и обуку нове особе. Уз то, нема гаранције да ће нови запослени одмах моћи да обавља посао на истом нивоу, док и период уходавања представља додатни трошак. Трошкове могу повећати и чешћа боловања, као и грешке које запослени праве када раде уморни. Због тога компаније које запосленима обезбеђују више времена за одмор могу истовремено смањити флуктуацију запослених и трошкове који настају због одлазака, боловања и грешака – закључује Стефан Тодоровић.

Дневник/24.седам