UŽIVO PREDSEDNIK SRBIJE URUČUJE ODLIKOVANJA ZASLUŽNIM POJEDINCIMA Danas nije običan dan, danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu!

Ceremonija uručenja odlikovanja počela je u 12 časova u Palati Srbija, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Probojem Solunskog fronta, koji su izveli Srbi 15. septembra 1918. godine, započeo je krah Centralnih sila, što je, kapitulacijom Nemačke 11. novembra, dovelo do okončanja Prvog svetskog rata, odnosno pobede Saveznika.

Obraćanje predsednika Vučića

- Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu, poručio je predsednik dodavši da danas nije običan dan.

Za govornicom je rekao i da je ovo poslednji put da kao predsednik Republike uručuje odlikovanja na ovaj dan.

- Dragi prijatelji, mi smo se danas, pre svega, okupili da proslavimo upravo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna.

- Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta, pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan, i nije samo broj u kalendaru. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu, i još uvek, svoj na svome, i dalje jedan narod.

- Danas je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želeo bih, pre nego što nastavim svoje obraćanje, da se zahvalim rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Dodiku što obeležavamo ovaj dan.

- Da se zahvalim na tome, ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete, ni da vidite, pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže. Nemojte da vas podsećam da to nije uvek bilo tako, i nije bilo lako. Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do današnjeg dana. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle, rekao je predsednik.Dve duge, nemilosrdne godine srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine.

"Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima" 

Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima. Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć. Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom: željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine. Probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara, i to istog dana.

"Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda!"

- Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa. Srpska vojska je napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan.

- Već 1. novembra srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd.

- Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda. Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo institucionalno telo.

- Republika Srbija i Srpska dogovorile su se da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj. Iz preke potrebe naroda rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima obe naše republike.

"Zastava nije parče tkanine - naša trobojka, crvena, plava i bela, pratila je srpski narod kroz sve ratove i sve izazove našeg trajanja"

- Zastava, kao što to naši velikani poručuju, nije parče tkanine; zastava je sažetak istorije jednog naroda, ispisana bojama umesto stihovima i slovima. Naša trobojka, crvena, plava i bela, postala je zvanična zastava srpskog naroda u 19. veku, u vremenu kada su Evropom strujale ideje Francuske revolucije i panslovenski pokreti koji su budili nacije širom kontinenta.

- Ta zastava pratila je srpski narod kroz sve ratove i sve izazove našeg trajanja. Lepršala je naša trobojka na drovovima na Solunskom frontu, lepršala je naša trobojka i kad je terala naciste, lepršala je i tokom NATO agresije.

- Leprša, nikad lepša, dok živimo i u miru i baštinimo njegove plodove. Leprša ona nad krovovima, iznad ulica, kao podsetnik da kontinuitet postoji, da se ne prekida lako, i da Srbiju niko ne može da uništi.

- Zato vas danas pozivam da istaknete zastavu na kući, na balkonu, na prozoru, na poslu. Svake godine, na ovaj dan, širom Srbije i Srpske, održavaju se centralne svečanosti koje se naizmenično sele iz grada u grad: Beograd, Banjaluka, Niš, Bijeljina, da nijedan deo srpskog prostora ne ostane po strani, da svako oseti da je ovaj praznik i njegov.

- Nijedna svečanost, ma koliko veličanstvena, neće opstati ako ne prenesemo njenu suštinu onima koji dolaze posle nas. Taj zadatak nije samo obrazovni, on je i duhovni. Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, i druge duhovne i prosvetne institucije čuvaju ono što nijedan zakon po sebi ne može da sačuva: srpski jezik, ćiriličko pismo, tradiciju i duhovnost koje povezuju generacije raznolikije nego bilo koja politička granica.|

- Jer, sestre i braćo, kulturno jedinstvo prevazilazi dnevnu politiku. Ono je trajna vrednost opstanka našeg naroda na Balkanu, i ono će, ako ga negujemo, nad‌živeti sve nas koji danas stojimo ovde, u ovoj sali.

- Sloboda koju danas uživamo, mir u kojem danas podižemo decu, svaki dan u kojem slobodno izgovaramo svoje ime, ime svoje vere, sve to je plaćeno. Plaćeno je tuđim životima da bi nama pripala budućnost. Ovaj praznik je obaveza prema budućnosti: obaveza da ostanemo jedan narod, bez obzira na to koliko granica nas deli.

- Obaveza da zastavu, čistu i nepromenjenu u značenju, predamo onima koji dolaze posle nas. Neka ovaj dan, gde god ga obeležavali, u Beogradu, u Banjaluci, u najmanjem selu ili najvećem gradu, u otadžbini ili tuđini, bude dan kad ćemo makar na trenutak zastati, pogledati zastavu iznad sebe i osetiti ono što su osećali na Dobrom polju i Kajmakčalanu, gde je sloboda najveća vrednost koju jedan narod može da ima.

- Svaki put kad čujem reč "sloboda", ja čujem i reč "otadžbina", srpska otadžbina. Jovan Dučić, govoreći o rodoljublju, zapisao je sledeće reči: "Ko voli svoju otadžbinu, on uvek živi u širokom prostoru, na velikom suncu, u velikoj zajednici. " Kao što čovek koji iskreno veruje u Boga nije nikad ni sam ni usamljen.

- Postoji još jedan veliki razlog zbog kojeg smo se danas okupili ovde, u Beogradu. Danas naša država, Srbija, iskazuje zahvalnost onima koji su svojim radom, hrabrošću, znanjem, požrtvovanošću zadužili Srbiju. Poštovani laureati, vaše delo, baš kako to i veliki Dučić kaže, živi u širokom prostoru. Vaše delovanje možda jeste lokalno ili regionalno, ali su vaši dometi vidljivi i cenjeni globalno.

"Neka vam ova odlikovanja budu na ponos"

- Dragi nagrađeni, danas, uručujući vam ova priznanja, želim da poručim da vaš trud i životno delo nisu neprimećeni, da vaša ljubav prema Srbiji nije zaboravljena, i da vaša služba ima posebno mesto u srcu naše države. U ime Republike Srbije upućujem vam iskrenu zahvalnost za sve što ste učinili i što svakodnevno činite. Odlikovanja koja vam danas dodeljujemo su više od priznanja, jer su ona izraz dubokog poštovanja Republike Srbije prema ljudima koji su pokazali šta znače odgovornost, solidarnost i ljubav prema bližnjem.

Posebna zahvalnost hrabrim vatrogascima

- Neka vam ova odlikovanja budu na ponos, ali neka služe i kao podstrek da nastavite putem kojim ste dostojno krenuli. Ove godine, više nego ikada pre, posebnu zahvalnost dugujemo pripadnicima vatrogasno-spasilačkih jedinica koji su svojim delovanjem štitili živote, imovinu i bezbednost građana Srbije, ali i drugih zemalja.

- Vama, poštovani vatrogasci, vi ste svakako među najuzvišenijim čuvarima države i naroda. Vaša uniforma je simbol poverenja koje građani imaju u svoju državu, jer naš narod poštuje svoje institucije, svoje uniforme i sve one koji svoju dužnost obavljaju časno. Vašim, ali i porodicama svih drugih nagrađenih, zahvaljujem na razumevanju, podršci i snazi koju vam pružaju, jer i oni nose teret vaših odgovornih zadataka.
- Dragi laureati, neka ovo ordenje i odlikovanja budu trajni podsetnik da Srbija ceni svoje najbolje ljude i svoje velike prijatelje. Još jednom čestitam svim nagrađenima. Živelo jedinstvo srpskog naroda, živela sloboda, živela srpska zastava danas, sutra i zauvek. Živela Srpska, živela Srbija!, zaključio je predsednik.

Intoniranjem himne Bože pravde počela svečanost u Palati Srbije

Dolaskom predsednika Srbije, i zvanično je počela svečanost uručenja odlikovanja.

Tokom obeležavanja praznika, ustaljena je praksa isticanja odgovarajućeg oblika zastave na zgradama državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih službi, ali i na privatnim objektima sa ciljem da se pokaže poštovanje prema zastavi kao jednom od najznačajnijih elemenata državnosti.

Centralna manifestacija održana je sinoć u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci, na kojoj su se obratili patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije, predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut, predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić i bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Svečanosti su prisustvovali i predsednik RS Siniša Karan, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao i ministri u vladama Srbije i RS.