УЖИВО ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ УРУЧУЈЕ ОДЛИКОВАЊА ЗАСЛУЖНИМ ПОЈЕДИНЦИМА Данас није обичан дан, данас смо се окупили да прославимо наше ускрснуће и нашу слободу!

Церемонија уручења одликовања почела је у 12 часова у Палати Србија, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника Републике.

Пробојем Солунског фронта, који су извели Срби 15. септембра 1918. године, започео је крах Централних сила, што је, капитулацијом Немачке 11. новембра, довело до окончања Првог светског рата, односно победе Савезника.

Обраћање председника Вучића

- Данас смо се окупили да прославимо наше ускрснуће и нашу слободу, поручио је председник додавши да данас није обичан дан.

За говорницом је рекао и да је ово последњи пут да као председник Републике уручује одликовања на овај дан.

- Драги пријатељи, ми смо се данас, пре свега, окупили да прославимо управо наше ускрснуће и нашу слободу. Окупили смо се, сабрали смо се, да наше славне претке опет поменемо и да им кажемо да њихова жртва није била узалудна.

- Ма где тренутно живели, у Београду или Бањалуци, у Новом Саду или Требињу, у Нишу или Бијељини, у Паризу или Њујорку, у отаџбини или расути широм света, под небом које није српско, а срце им куца у нашем ритму, оно куца српски. Овај дан није обичан дан, и није само број у календару. Ово је дан када се заустављамо, скидамо капе, гледамо у небо изнад себе и питамо се: одакле смо дошли, кроз шта смо прошли, и зашто и како смо, упркос свему, још увек ту, и још увек, свој на своме, и даље један народ.

- Данас је дан српског јединства, слободе и националне заставе. Желео бих, пре него што наставим своје обраћање, да се захвалим руководству Републике Српске и председнику Додику што обележавамо овај дан.

- Да се захвалим на томе, ово ми је последњи пут да као председник Републике држим овакав говор на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, али сам захвалан што смо у претходним годинама испунили нешто што је обећано. Између Србије и Српске није било никаквих трзавица, чак и када нисмо исто мислили, ни када то нисте могли ни да чујете, ни да видите, па чак ни да осетите. Увек смо морали да будемо једни за друге ту, и једни уз друге када је било најтеже. Немојте да вас подсећам да то није увек било тако, и није било лако. Некада смо имали блокаде на Дрини, некада су пљуштале оптужбе једних на рачун других, других на рачун првих, а српски народ је само губио. Онако како смо се договорили првог дана, тако смо ту реч одржали до данашњег дана. И то је нешто што верујем да ће учинити и они који долазе после, рекао је председник.Две дуге, немилосрдне године српски војник је држао рововски положај, раме уз раме са француским, британским, грчким и италијанским савезницима, не одступајући, не предајући се, и чекајући свој час. И тај час је дошао, 15. септембра 1918. године.

"Тог јутра, у зору, српска артиљерија је отворила ватру каква се памти вековима" 

Тог јутра, у зору, српска артиљерија је отворила ватру каква се памти вековима. Под вођством војводе Живојина Мишића, српска војска је нападала на најтежем терену, на Кајмакчалану и Добром пољу, тамо где је непријатељ веровао да је пробој немогућ. Уз њихова срца, храбра срца српских витезова, пробој је био могућ. Српска пешадија, гоњена нечим што не може у потпуности да се опише војном технологијом: жељом да се врати кући, жељом да се донесе слобода породицама које стрепе, жељом да се докаже да мали народ може да буде већи од своје величине. Пробила је бугарско-немачку одбрану на фронту широком десетак километара, и то истог дана.

"Сестре и браћо, не славимо ми данас само војну победу, ми славимо биолошки опстанак нашег народа!"

- Оно што је уследило ушло је у уџбенике војне историје целог света, као пример брзине и одлучности каква се ретко виђа. Српска војска је напредовала запањујућом брзином, пресецајући непријатељске снаге на пола, растурајући читав један фронт који је две године изгледао непробојан.

- Већ 1. новембра српска војска, она иста војска која је умирала у албанском снегу, славно је ушла у ослобођени Београд.

- Сестре и браћо, не славимо ми данас само војну победу, ми славимо биолошки опстанак нашег народа. Наша генерација потрудила се да тај њихов завет постане закон. Управо зато, у августу 2020. године је рођена та идеја која је овом сећању дала ново институционално тело.

- Република Србија и Српска договориле су се да имају нешто што је преко потребно: заједнички дан, обележен на исти начин, са истим поносом, и у Србији и у Српској. Из преке потребе народа рођен је Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Овај празник има своје место у званичним државним календарима обе наше републике.

"Застава није парче тканине - наша тробојка, црвена, плава и бела, пратила је српски народ кроз све ратове и све изазове нашег трајања"

- Застава, као што то наши великани поручују, није парче тканине; застава је сажетак историје једног народа, исписана бојама уместо стиховима и словима. Наша тробојка, црвена, плава и бела, постала је званична застава српског народа у 19. веку, у времену када су Европом струјале идеје Француске револуције и пансловенски покрети који су будили нације широм континента.

- Та застава пратила је српски народ кроз све ратове и све изазове нашег трајања. Лепршала је наша тробојка на дрововима на Солунском фронту, лепршала је наша тробојка и кад је терала нацисте, лепршала је и током НАТО агресије.

- Лепрша, никад лепша, док живимо и у миру и баштинимо његове плодове. Лепрша она над крововима, изнад улица, као подсетник да континуитет постоји, да се не прекида лако, и да Србију нико не може да уништи.

- Зато вас данас позивам да истакнете заставу на кући, на балкону, на прозору, на послу. Сваке године, на овај дан, широм Србије и Српске, одржавају се централне свечаности које се наизменично селе из града у град: Београд, Бањалука, Ниш, Бијељина, да ниједан део српског простора не остане по страни, да свако осети да је овај празник и његов.

- Ниједна свечаност, ма колико величанствена, неће опстати ако не пренесемо њену суштину онима који долазе после нас. Тај задатак није само образовни, он је и духовни. Српска православна црква, Српска академија наука и уметности, Матица српска, и друге духовне и просветне институције чувају оно што ниједан закон по себи не може да сачува: српски језик, ћириличко писмо, традицију и духовност које повезују генерације разноликије него било која политичка граница.|

- Јер, сестре и браћо, културно јединство превазилази дневну политику. Оно је трајна вредност опстанка нашег народа на Балкану, и оно ће, ако га негујемо, над‌живети све нас који данас стојимо овде, у овој сали.

- Слобода коју данас уживамо, мир у којем данас подижемо децу, сваки дан у којем слободно изговарамо своје име, име своје вере, све то је плаћено. Плаћено је туђим животима да би нама припала будућност. Овај празник је обавеза према будућности: обавеза да останемо један народ, без обзира на то колико граница нас дели.

- Обавеза да заставу, чисту и непромењену у значењу, предамо онима који долазе после нас. Нека овај дан, где год га обележавали, у Београду, у Бањалуци, у најмањем селу или највећем граду, у отаџбини или туђини, буде дан кад ћемо макар на тренутак застати, погледати заставу изнад себе и осетити оно што су осећали на Добром пољу и Кајмакчалану, где је слобода највећа вредност коју један народ може да има.

- Сваки пут кад чујем реч "слобода", ја чујем и реч "отаџбина", српска отаџбина. Јован Дучић, говорећи о родољубљу, записао је следеће речи: "Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници. " Као што човек који искрено верује у Бога није никад ни сам ни усамљен.

- Постоји још један велики разлог због којег смо се данас окупили овде, у Београду. Данас наша држава, Србија, исказује захвалност онима који су својим радом, храброшћу, знањем, пожртвованошћу задужили Србију. Поштовани лауреати, ваше дело, баш како то и велики Дучић каже, живи у широком простору. Ваше деловање можда јесте локално или регионално, али су ваши домети видљиви и цењени глобално.

"Нека вам ова одликовања буду на понос"

- Драги награђени, данас, уручујући вам ова признања, желим да поручим да ваш труд и животно дело нису непримећени, да ваша љубав према Србији није заборављена, и да ваша служба има посебно место у срцу наше државе. У име Републике Србије упућујем вам искрену захвалност за све што сте учинили и што свакодневно чините. Одликовања која вам данас додељујемо су више од признања, јер су она израз дубоког поштовања Републике Србије према људима који су показали шта значе одговорност, солидарност и љубав према ближњем.

Посебна захвалност храбрим ватрогасцима

- Нека вам ова одликовања буду на понос, али нека служе и као подстрек да наставите путем којим сте достојно кренули. Ове године, више него икада пре, посебну захвалност дугујемо припадницима ватрогасно-спасилачких јединица који су својим деловањем штитили животе, имовину и безбедност грађана Србије, али и других земаља.

- Вама, поштовани ватрогасци, ви сте свакако међу најузвишенијим чуварима државе и народа. Ваша униформа је симбол поверења које грађани имају у своју државу, јер наш народ поштује своје институције, своје униформе и све оне који своју дужност обављају часно. Вашим, али и породицама свих других награђених, захваљујем на разумевању, подршци и снази коју вам пружају, јер и они носе терет ваших одговорних задатака.
- Драги лауреати, нека ово ордење и одликовања буду трајни подсетник да Србија цени своје најбоље људе и своје велике пријатеље. Још једном честитам свим награђенима. Живело јединство српског народа, живела слобода, живела српска застава данас, сутра и заувек. Живела Српска, живела Србија!, закључио је председник.

Интонирањем химне Боже правде почела свечаност у Палати Србије

Доласком председника Србије, и званично је почела свечаност уручења одликовања.

Током обележавања празника, устаљена је пракса истицања одговарајућег облика заставе на зградама државних, покрајинских и локалних органа, јавних служби, али и на приватним објектима са циљем да се покаже поштовање према застави као једном од најзначајнијих елемената државности.

Централна манифестација одржана је синоћ у Спортској дворани "Борик" у Бањалуци, на којој су се обратили патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије, председник Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут, председник Владе Републике Српске Саво Минић и бивши председник Републике Српске Милорад Додик.

Свечаности су присуствовали и председник РС Синиша Каран, председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић, српска чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић, као и министри у владама Србије и РС.