Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Zahariju i Jelisavetu: Njihova priča vekovima budi pažnju vernika
Danas, 18. septembra, srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik posvećen roditeljima Svetog Jovana Krstitelja – Svetom proroku Zahariji i njegovoj supruzi, pravednoj Jelisaveti.
Zaharija, sveštenik iz Aronovog plemena, služio je u hramu u Jerusalimu za vreme cara Iroda. Jednog dana, dok je bio u oltaru, ukazao mu se anđeo Božji, što ga je ispunilo strahom. Anđeo ga je tada umirio rečima: "Ne boj se, Zaharija." Zatim mu je objavio da će njegova žena Jelisaveta, iako su oboje bili stariji, roditi sina, kao odgovor na njihove molitve. Zaharija je posumnjao u ove reči, a anđeo mu je odgovorio: "Ja sam Gavril, koji stojim pred Bogom."
Zbog sumnje, Zaharija je onemeo i nije mogao da govori sve dok mu se sin nije rodio. Kada je došlo vreme, napisao je na daščici: "Jovan mu je ime", i tada mu se otvoriše usta, te je hvalio Boga. Kasnije, kada se rodio Isus, Irod, čuvši o ovim događajima, naredio je ubijanje sve dece u Vitlejemu, uključujući i Jovana.
U trenutku opasnosti, Jelisaveta je uzela svog sina i pobegla u planine. Kada su vojnici došli za njima, ona je povikala: "Goro Božja, primi majku s detetom!" Tada se stena otvorila i sakrila je majku i dete. Irod, besan što nije uspeo da pronađe Jovana, naredio je da se Zaharija ubije pred oltarom. Krv Zaharijina se prolila po mermeru i skamenila, ostavši kao svedočanstvo Irodovog zločina. Na mestu gde su Jelisaveta i Jovan pronašli utočište, pojavila se pećina, a iz nje je potekla voda i izrasla je palma.
Četrdeset dana nakon Zaharijine smrti, pravedna Jelisaveta se upokojila, a mladi Jovan ostao je u pustinji, gde ga je anđeo hranio i Bog čuvao do dana kada je trebalo da se pojavi na Jordanu.