SELO U SRCU BANATA GDE ŽENE DRŽE SVE ČETIRI STRANE SVETA: Padina slavi 220 godina postojanja, a evo zašto je ovo jedno od najposebnijih mesta u Vojvodini

Kako smo ovom reportažom opet stigli do dvocifrenog broja – 99 – što znači da nam je „samo” još 98 ostalo da pretabanamo i tako završimo ovo putešestvije kroz serijale o vojvođanskim selima.

I eto nas u Padini. Mestu u kom prespava oko 4.500 ljudi, od kojih više od 90 odsto čine Slovaci, potomci osnivača sela od pre tačno 220 godina. Budući nije celo ušoreno, jer reljef to nije ni dozvoljavao, kad kročite u ovo mesto pri opštini Kovačica, ne stičete utisak da ste na ljutoj ogoljenoj ravnici. Baš naprotiv!

– Padina nije samo jedno od većih mesta u našoj opštini, već i jedinstvena sredina prepoznatljiva po svom duhu, bogatoj istoriji i izuzetnim ljudima – ističe na samom početku pomoćnica predsednika Opštine Kovačica Marijana Meliš. – Kada govorimo o Padini, moramo pre svega govoriti o ljudima. Ovo su izuzetno vredni, pošteni i dobri domaćini. Posebno mesto i zahvalnost dugujemo našim ženama: sposobnim i posvećenim domaćicama koje ne samo da drže svoja domaćinstva i čuvaju porodicu, već mnoge od njih svakodnevno putuju za Beograd, rade i poštenim trudom direktno doprinose ekonomskom blagostanju svojih porodica i cele zajednice.

Takav se utisak i stiče, da žene drže i održavaju Padinu, ali zajedno sa muškim življem svakako da doprinose očuvanju onog njima najvažnijeg - identiteta.

– Takva naša posvećenost ogleda se u radu Radne jedinice Predškolske ustanove „Kolibri” u Padini, koju u četiri vaspitne grupe pohađa 88 dece, a gde se celokupan vaspitno–obrazovni rad i pripremni program za 40 mališana odvija na slovačkom maternjem jeziku. Nadovezujući se na ovaj temelj, Osnovnu školu „Maršal Tito” danas pohađa oko 300 učenika koji takođe kompletnu nastavu prate na svom maternjem jeziku, što je najbolji dokaz kako se na sistematski način neguju jezik, kultura i opstanak mladih na ovim prostorima – pojašnjava Meliš.

Blagostanje nekog mesta ne čini negovanje samo kulture, već i infrastrukture.

– Kao opština trudimo se da kontinuirano ulažemo u infrastrukturu i uslove života u Padini. Ovde uspešno funkcioniše JKP „“Padina koje vodi računa o svakodnevnim potrebama meštana, kao i aktivan Savet Mesne zajednice koji je uvek prva adresa kojoj se građani obraćaju. Posebno bih istakla da je u toku rekonstrukcija Doma kulture Mihal Babinka. Za nas je to projekat od izuzetnog značaja koji će meštanima dati moderan i dostojan prostor za okupljanje i kulturno stvaralaštvo - napominje naša sagovornica.

Padina je istorijski poznata kao poljoprivredni kraj vrednih paora, ali moderno doba donelo je i novi privredni zamah, pa tako danas u ovom mestu posluje veliki broj izuzetno uspešnih građevinskih firmi i preduzetnika, zbog čega je saobraćaj na vijugavim ulicama i te kako živ.

– Pored radnog duha, Padina se diči i izuzetno bogatim kulturnim životom. Zahvaljujući brojnim udruženjima tokom čitave godine se održavaju brojne manifestacije koje okupljaju posetioce iz cele zemlje i inostranstva. Uopšteno govoreći, meštani Padine su duboko ponosni na svoje slovačko poreklo. Sa velikom ljubavlju neguju svoju kulturu, običaje, jedinstvenu nošnju i folklor, ali istovremeno svojim svakodnevnim poštenim radom, trudom i vizijom daju nemerljiv doprinos napretku i prosperitetu ne samo Padine, već i čitave naše opštine – zaključuje pomoćnica predsednika Opštine Marijana Meliš.

Folklor koji osvaja srca i nagrade

Od 2014. godine u Padini funkcioniše, na ponos celog sela, Slovačko kulturno–umetničko društvo „Suncokret”, koje okuplja stotinak meštana raznih generacija, razvrstanih u nekoliko sekcija. Najmasovnija je ona koja okuplja male folkloraše, od vrtića do sedmog razreda, podeljeni u tri grupe, ali nisu zanemarljive ni one starije – omladinska i „veteranska” grupa koju formiraju bračni parovi.

– Imamo i pevačku sekciju, dečju i odraslu mušku, kao i orkestar koji vodi harmonikaš Vladimir Halaj – priča nam predsednica SKUD „Suncokret” Ana Halajova, dodajući da sveukupno imaju oko sto članova. – Koreografije pravimo spram broja članova i sastava. Radimo dečje igre, svašta izmišljamo, a sve na osnovu toga što saznamo od starijih ljudi kako je nekad bilo.

Svoj rad svake godine predstavljaju u okviru proslave Dana Padine, Dana škole – 25. maja, a vala i nastupaju na raznim festivalima sa kojih se obavezno vraćaju s nagradama i priznanjima.

– Vežbamo u školi, jer nemamo drugi prostor, i to nam je najbolnije. Kad je reč o nošnjama, tu se snalazimo, nešto pišemo preko projekata, nešto dobijamo od meštana, dok su nam cipele i čizme najveći problem.

Banatska naiva simbol banatskih Slovaka

Kada su se Slovaci doselili u Banat i 1806. godine osnovali Padinu, izabravši valovito područje, najveći problem im je bio nedostatak vode. Inspirisani istorijom nastanka sela, sa željom da je ovekoveče naivnim slikarstvom, talentovani meštani su se pre 16 godina okupili i osnovali Udruženje likovnih umetnika „Smed”, odnosno na srpskom – žeđ. Trenutno njih 12 čini pomenutu organizaciju, od čega se njih dvoje nalazi na Uneskovoj listi: Ana Kotvašova i Pavel Povolni Juhas, inače sa svojih 80 godina najstariji član „Smeda”.

– Za ponos je imati takva dva vrhunska slikara – veli predsednica Vesna Kozjak, na čiju inicijativu se mnogo toga postiglo u proteklih godinu dana, otkako je došla na pomenutu funkciju. – Radimo na tome da se čuje za naše udruženje. Ove godine smo, 21. avgusta, prvi put organizovali Likovnu koloniju koja je bila međunarodnog karaktera, jer smo imali umetnike i iz Slovačke i Češke. Naravno, došle su nam kolege i iz Beograda, Pančeva, Janošika, Kovačice. Imali smo tematsko slikanje, o vodi, a onda smo napravili izložbu kod bunara.

Seoski, salašarski, zemljoradnički motivi jasnih linija i upečatljivih boja krase danas Galeriju koja je otvorena za posete četvrtkom od 10 do 13 časova, i subotom od 13 do 16.

– Naše Udruženje je prvo bilo pri Domu kulture, onda smo se prebacili u kuću nekadašnjeg predsednika Jana Rusarika, potom nam je Matica slovačka dala prostoriju u ovoj zgradi, ali ni to nije išlo, pa smo koristili prostor Mesne zajednice, sve do sad kad smo dobili ove prostorije u kom je nekad bio butik – pojašnjava nam Pavel Povolni Juhas, pohvalivši sve građane koji su na bilo koji način učestvovali u sređivanju poslednjeg i trenutnog sedišta Galerije.

Osim što se bave očuvanjem tradicije i kulture na platnu, članovi „Smeda” i putuju, planiraju, druže se...

– Zajedno pravimo planove za budućnost i želja nam je da sklapamo nova prijateljstva i saradnje sa ostalim srodnim udruženjima – kaže jedna od članica Ana Durgalova. – Volela bih da što više prezentujemo našu banatsku naivu. Čitala sam da će se definicija naive promeniti, jer i vreme se menja, samim tim i sećanja. Motivi će biti drugačiji, ali vrednost će uvek biti na visokom nivou.