(FOTO) BOGOJVAR Dragoceni trag švajcarske secesije na Paliću
Drvo, raskošni dekorativni detalji, kameni balkoni i karakterističan krov od Žolnai keramike čine Bogojvar jednim od upečatljivih primera švajcarskog secesijskog stila na Paliću. Objekat iz 1892. godine sada se obnavlja, a cilj je da se sačuva njegov autentičan izgled.
Na obali Palićkog jezera nalazi se građevina koja se ne može posmatrati samo kao stari objekat iz kraja 19. veka. Bogojvar, poznat i kao Sovina kula, deo je arhitektonske slike Palića koja je nastajala u vreme kada je evropska arhitektura počela da napušta stroge istorijske obrasce i da traži nove forme, nove dekorativne izraze i drugačiji odnos prema prirodi i prostoru.
Bogojvar je izgrađen 1892. godine u švajcarskom secesijskom stilu, tada popularnom na Paliću. Zvanična turistička prezentacija Palića navodi da je objekat građen u švajcarskom stilu, uz obilatu upotrebu drveta i karakteristične crepove od Žolnai keramike, dok se u publikacijama o palićkoj secesiji Bogojvar izričito opisuje kao građevina švajcarske secesije.
Upravo je u tome njegova posebnost.
Švajcarska secesija na Bogojvaru nije predstavljena monumentalnošću velikih gradskih palata, već mnogo neposrednijim odnosom građevine prema prirodi. Drvo ima važnu ulogu u oblikovanju objekta, dok se dekorativnost ne zaustavlja na fasadi. Krov, balkoni, stolarija i drugi detalji zajedno stvaraju slikovitu arhitektonsku celinu. Takav pristup odgovara i samom Paliću, prostoru namenjenom odmoru, boravku u prirodi i tada sve popularnijem turizmu.
Za razliku od kasnije palićke mađarske secesije, koja je na velikim objektima poput Vodotornja, Velike terase i Ženskog štranda dobila veoma prepoznatljiv dekorativni izraz, Bogojvar pripada drugom arhitektonskom sloju Palića. On pokazuje koliko su različiti evropski uticaji krajem 19. veka oblikovali izgled ovog prostora. Na Paliću su se susretali različiti arhitektonski jezici, a švajcarski secesijski izraz posebno je vidljiv upravo na vilama podignutim u okviru kompleksa Lajoša Vermeša.
Jedan od najzanimljivijih detalja jeste obilna upotreba drveta. Ono Bogojvaru daje karakterističan izgled i povezuje građevinu sa švajcarskom tradicijom iz koje je ovaj arhitektonski izraz proistekao. Uz drvene elemente posebno se izdvajaju kameni balkoni, dekorativni delovi fasade i krovna konstrukcija. Prepoznatljiv je i dekorativni krov sa crepom iz čuvene fabrike Žolnai u Pečuju, koji dodatno naglašava slikovitost građevine.
Zbog svega toga, Bogojvar je mnogo više od nekadašnjeg smeštaja za sportiste. On je dokument jednog vremena u kojem je Palić počeo da dobija izgled modernog evropskog turističkog mesta. Arhitektura je tada imala zadatak da ne bude samo funkcionalna, već i da stvori ambijent. Bogojvar je upravo takav objekat: njegova forma, materijali i dekoracija podređeni su ideji boravka, odmora i života uz jezero.
Njegova istorija vezana je za Lajoša Vermeša, sportistu i jednog od najznačajnijih ljudi u razvoju Palića krajem 19. veka. Vermeš je 1880. godine organizovao Palićke olimpijske igre, mnogo pre obnove modernih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine. Bogojvar je izgrađen u okviru njegovog sportskog kompleksa i služio je za smeštaj sportista. U njegovoj blizini nalazili su se sportski tereni i tribine.
Tako se u jednoj građevini prepliću dve velike priče Palića s kraja 19. veka: razvoj sporta i razvoj nove arhitekture.
Danas je, međutim, u prvom planu upravo arhitektura. Obnova Bogojvara počela je 7. septembra, a radovi će trajati 120 dana. Vrednost radova je 43,6 miliona dinara, dok su sredstva obezbeđena još 2025. godine preko Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Prva faza obnove obuhvata krov i krovnu konstrukciju, fasadu, dekorativne elemente, kamene balkone i drvenu stolariju. Dakle, upravo one delove koji najviše određuju vizuelni identitet ovog švajcarskog secesijskog zdanja.
„U prvoj fazi će se obnoviti krov i krovna konstrukcija, fasada, dekorativni elementi, kameni balkoni i drvena stolarija“, kaže Mirela Balint Novak, direktorka DOO Park Palić.
Za zaštitu arhitektonskog izgleda posebno je važno to što će radovi biti izvođeni pod nadzorom i u skladu sa uslovima nadležnog zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa.
„Potrudićemo se da sačuvamo autentičan izgled ovog objekta, jer će se radovi vršiti u skladu sa nadzorom i uslovima Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture“, ističe Mirela Balint Novak.
Ta autentičnost je kod Bogojvara posebno važna. Kod građevine čija je vrednost upravo u spoju materijala, proporcija, dekoracije i odnosa prema prirodnom okruženju, svaka intervencija može promeniti njen karakter. Zato obnova nije samo pitanje sanacije krova ili fasade, već pokušaj da se sačuva način na koji je jedna evropska arhitektonska ideja krajem 19. veka preneta na obalu Palićkog jezera.
Bogojvar je zato važan i u širem okviru palićke secesijske baštine. Palić danas prepoznajemo po građevinama mađarske secesije s početka 20. veka, ali priča o njegovoj arhitekturi počela je ranije i bila je raznovrsnija. Bogojvar svedoči o vremenu u kojem su se na Paliću preplitali različiti evropski stilovi, a švajcarska secesijska tradicija dobila svoj lokalni izraz kroz drvo, dekoraciju, krovove i arhitekturu prilagođenu pejzažu.
Više od jednog veka kasnije, dok se Bogojvar ponovo obnavlja, upravo ti detalji ostaju najvažniji. Jer vrednost ove građevine nije samo u tome što je stara 130 godina. Njena vrednost je u tome što je sačuvala prepoznatljiv arhitektonski jezik jednog vremena i pokazala kako je švajcarski secesijski stil pronašao svoje mesto na Paliću.
Tekst: Ivona Karan, Sandra Iršević
Foto: Sandra Iršević
Projekat „Secesijska baština Subotice“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Grad Subotica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
