(ФОТО) БОГОЈВАР Драгоцени траг швајцарске сецесије на Палићу

На обали Палићког језера налази се грађевина која се не може посматрати само као стари објекат из краја 19. века. Богојвар, познат и као Совина кула, део је архитектонске слике Палића која је настајала у време када је европска архитектура почела да напушта строге историјске обрасце и да тражи нове форме, нове декоративне изразе и другачији однос према природи и простору.

Богојвар је изграђен 1892. године у швајцарском сецесијском стилу, тада популарном на Палићу. Званична туристичка презентација Палића наводи да је објекат грађен у швајцарском стилу, уз обилату употребу дрвета и карактеристичне црепове од Жолнаи керамике, док се у публикацијама о палићкој сецесији Богојвар изричито описује као грађевина швајцарске сецесије.

Управо је у томе његова посебност.

Швајцарска сецесија на Богојвару није представљена монументалношћу великих градских палата, већ много непосреднијим односом грађевине према природи. Дрво има важну улогу у обликовању објекта, док се декоративност не зауставља на фасади. Кров, балкони, столарија и други детаљи заједно стварају сликовиту архитектонску целину. Такав приступ одговара и самом Палићу, простору намењеном одмору, боравку у природи и тада све популарнијем туризму.

За разлику од касније палићке мађарске сецесије, која је на великим објектима попут Водоторња, Велике терасе и Женског штранда добила веома препознатљив декоративни израз, Богојвар припада другом архитектонском слоју Палића. Он показује колико су различити европски утицаји крајем 19. века обликовали изглед овог простора. На Палићу су се сусретали различити архитектонски језици, а швајцарски сецесијски израз посебно је видљив управо на вилама подигнутим у оквиру комплекса Лајоша Вермеша.

Један од најзанимљивијих детаља јесте обилна употреба дрвета. Оно Богојвару даје карактеристичан изглед и повезује грађевину са швајцарском традицијом из које је овај архитектонски израз проистекао. Уз дрвене елементе посебно се издвајају камени балкони, декоративни делови фасаде и кровна конструкција. Препознатљив је и декоративни кров са црепом из чувене фабрике Жолнаи у Печују, који додатно наглашава сликовитост грађевине.

Због свега тога, Богојвар је много више од некадашњег смештаја за спортисте. Он је документ једног времена у којем је Палић почео да добија изглед модерног европског туристичког места. Архитектура је тада имала задатак да не буде само функционална, већ и да створи амбијент. Богојвар је управо такав објекат: његова форма, материјали и декорација подређени су идеји боравка, одмора и живота уз језеро.

Његова историја везана је за Лајоша Вермеша, спортисту и једног од најзначајнијих људи у развоју Палића крајем 19. века. Вермеш је 1880. године организовао Палићке олимпијске игре, много пре обнове модерних Олимпијских игара у Атини 1896. године. Богојвар је изграђен у оквиру његовог спортског комплекса и служио је за смештај спортиста. У његовој близини налазили су се спортски терени и трибине.

Тако се у једној грађевини преплићу две велике приче Палића с краја 19. века: развој спорта и развој нове архитектуре.

Данас је, међутим, у првом плану управо архитектура. Обнова Богојвара почела је 7. септембра, а радови ће трајати 120 дана. Вредност радова је 43,6 милиона динара, док су средства обезбеђена још 2025. године преко Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине.

Прва фаза обнове обухвата кров и кровну конструкцију, фасаду, декоративне елементе, камене балконе и дрвену столарију. Дакле, управо оне делове који највише одређују визуелни идентитет овог швајцарског сецесијског здања.

„У првој фази ће се обновити кров и кровна конструкција, фасада, декоративни елементи, камени балкони и дрвена столарија“, каже Мирела Балинт Новак, директорка ДОО Парк Палић.

За заштиту архитектонског изгледа посебно је важно то што ће радови бити извођени под надзором и у складу са условима надлежног завода за заштиту културног наслеђа.

„Потрудићемо се да сачувамо аутентичан изглед овог објекта, јер ће се радови вршити у складу са надзором и условима Међуопштинског завода за заштиту споменика културе“, истиче Мирела Балинт Новак.

Та аутентичност је код Богојвара посебно важна. Код грађевине чија је вредност управо у споју материјала, пропорција, декорације и односа према природном окружењу, свака интервенција може променити њен карактер. Зато обнова није само питање санације крова или фасаде, већ покушај да се сачува начин на који је једна европска архитектонска идеја крајем 19. века пренета на обалу Палићког језера.

Богојвар је зато важан и у ширем оквиру палићке сецесијске баштине. Палић данас препознајемо по грађевинама мађарске сецесије с почетка 20. века, али прича о његовој архитектури почела је раније и била је разноврснија. Богојвар сведочи о времену у којем су се на Палићу преплитали различити европски стилови, а швајцарска сецесијска традиција добила свој локални израз кроз дрво, декорацију, кровове и архитектуру прилагођену пејзажу.

Више од једног века касније, док се Богојвар поново обнавља, управо ти детаљи остају најважнији. Јер вредност ове грађевине није само у томе што је стара 130 година. Њена вредност је у томе што је сачувала препознатљив архитектонски језик једног времена и показала како је швајцарски сецесијски стил пронашао своје место на Палићу.

Текст: Ивона Каран, Сандра Иршевић

Фото: Сандра Иршевић