Rođen u Francuskoj, igra u Španiji, ali je izabrao Srbiju! Stefan Džodić debitant na Paunovićevom spisku

Ipak, kada je trebalo izabrati reprezentativni dres, za Stefana Džodića nikada nije bilo dileme. Izabrao je Srbiju.

Prošao je praktično sve mlađe reprezentativne selekcije, nosio kapitensku traku u omladinskoj reprezentaciji, sticao iskustvo na velikim turnirima i korak po korak gradio put ka onome o čemu sanja svaki mladi fudbaler. Sada je stigla i nagrada, prvi poziv u A reprezentaciju Srbije.

Fudbaler španske Almerije jedan je od debitanata na spisku selektora Veljka Paunovića za septembarsko-oktobarski ciklus UEFA Lige nacija i utakmice protiv Grčke, Holandije i Nemačke. Ambijent Sportskog centra FSS u Staroj Pazovi dobro mu je poznat, ali priznaje da je ovoga puta osećaj potpuno drugačiji.

– Svaki put kada dobijem poziv u reprezentaciju osećaj je neverovatan, ali sada, kada je u pitanju A tim, sve deluje kao san. Nisam očekivao da će poziv stići ovako rano, iako sam se, naravno, nadao da će jednog dana doći – kaže Džodić.

Posebno mu je drago što je od selektora čuo da ga stručni štab prati već duže vreme.

– Iskreno, nisam ni znao da me prate. Moje je bilo da igram, napredujem i pomognem ekipi i klubu. Zato mi je drago što su primetili moje igre. Možda je i bolje što nisam znao, jer onda igraš slobodnije i opuštenije.

SPOJ FRANCUSKE I ŠPANSKE ŠKOLE

Džodić je kompletnu fudbalsku školu prošao u Francuskoj, a odlaskom u Španiju upoznao je drugačiju fudbalsku filozofiju. Upravo u spoju te dve škole vidi jedan od razloga svog napretka.

– U Francuskoj sam prošao celu školu fudbala i tamo praktično sve naučio. U Španiji je drugačija igra, drugačiji fudbal i drugačiji zahtevi. Pokušao sam da spojim ono što sam naučio u Francuskoj sa onim što sada učim u Španiji i mislim da je to oblikovalo moju igru.

Sa 190 centimetara visine, snažan u duelu, ali i tehnički potkovan, Džodić sve više proširuje svoju ulogu u veznom redu.

– Prošle sezone sam više bio defanzivno orijentisan, a sada pokušavam da budem bliže protivničkom golu, da postižem golove i na taj način pomognem ekipi. Rekao bih da sam kompletan vezni igrač.

Uzor tokom odrastanja bio mu je Pol Pogba.

– On mi je bio idol. Ima tehniku ’desetke’, a istovremeno je fantastičan u duel igri. Ima i sličnu građu kao ja. Pokušavao sam od njega da naučim pomalo od svega.

Sada više ne mora velike igrače da gleda samo preko televizije. U Staroj Pazovi trenira pored Dušana Tadića, Sergeja Milinković-Savića, Saše Lukića, Nemanje Gudelja…

– To su vrhunski igrači koje gledam još od kada sam bio mali. Sada je san deliti teren i trenirati sa njima. Gledaću da od svakog uzmem ponešto i naučim što više.

OTAC NENAD – PRVI UČITELJ I OSLONAC

Fudbal je u porodici Džodić mnogo više od profesije. Stefanov otac Nenad ostavio je dubok trag u francuskom fudbalu, posebno u Monpeljeu, a nosio je i dres reprezentacije Jugoslavije. Iako su igrali na različitim pozicijama (Nenad kao defanzivac, Stefan u veznom redu), očevo iskustvo bilo je dragoceno od prvih fudbalskih koraka.

– Kada sam bio mlađi, otac mi je mnogo pomagao, i na terenu i van njega. Gledao je moje treninge i utakmice i stalno mi davao savete. Iako nije igrao na mojoj poziciji, bio je profesionalni fudbaler i zna šta fudbal na tom nivou zahteva. Mnogo mi je pomogao da stignem dovde.

A kada je reč o reprezentaciji, porodično nasleđe dobija dodatnu simboliku. Stefan je rođen u Francuskoj, tamo je odrastao, a sada živi i igra u Španiji. Ipak, Srbija je od početka bila njegov izbor.

– Svaki put kada dobijem poziv u reprezentaciju osećaj je neverovatan. Za mene je to najlepši osećaj na svetu. Velika je čast biti pozvan i nositi dres Srbije.

Put do A tima vodio ga je kroz brojne mlađe selekcije i saradnju sa različitim selektorima. Sa Radovanom Krivokapićem stigao je do polufinala Evropskog prvenstva za kadete, a kasnije je radio i sa Ljubinkom Drulovićem, Aleksandrom Kolarovom i Zoranom Batom Mirkovićem.

– Od svakog selektora sam dobio neki savet i nešto novo. Trudio sam se da sve to zapamtim, sačuvam i primenim na terenu.

Sada počinje novo poglavlje sa Veljkom Paunovićem.

– Znao sam ga i ranije, jer je radio u Španiji. Prvi utisci su zaista sjajni i presrećan sam što sam dobio poziv.

KORAK PO KORAK, SA VEROM U EKIPU

Pred Srbijom je zahtevan ciklus u elitnoj diviziji UEFA Lige nacija, a prvi izazov je Grčka. Mladi vezista ne želi da gleda previše unapred.

– Treba da idemo utakmicu po utakmicu. Sada je najvažnija Grčka. Ne poznajem njihove igrače lično, ali verujem u našu ekipu i verujem da možemo da pobedimo.

Isto važi i kada se pomene Evropsko prvenstvo 2028. godine. San postoji, ali Džodić ne želi da preskače stepenice.

– Iskreno, gledam samo ovaj trenutak. Želim da budem sto odsto koncentrisan, da se pokažem u najboljem svetlu i da kao ekipa napravimo nešto dobro.