Nova „Nova misao” otvara pitanje istine i laži: Šta donosi 74. broj časopisa

Uz poeziju Zorana Bognara, Branka Ristića i Boška Tomaševića, posebno poglavlje posvećeno je neobičnom zapisu zrenjaninskog književnika Zorana Slavića „Noći sve do jutra u Parizu”, obogaćenog ilustracijama za koje je „odgovorna” veštačka inteligencija uz veliku-malu pomoć autora. 

Iz ugla pozorišnog kritičara ovogodišnje domete Sterijinog pozorja sagledavao je Svetislav Jovanov, dok se Dejan Petrović bavio dokumentarnim ostvarenjem Borisa Miljkovića „Goranka” o fotografkinji Goranki Matić čiji su radovi obeležili nekoliko epoha i ostaju kao njihov neporeciv dokument. 

Darko Veselinović se bavio zlatnim dobom Rumunije kroz pogled na raskošna zdanja Bukurešta, dok je Avdija Salković svoj članak posvetio stvaralaštvu Neimara Sinana, koji je podigao, među ostalim, i džamiju sultana Sulejmana Veličanstvenog u Istanbulu. Muzejski mislilac dr Danilo Vuksanović posvetio je svoj prilog ateljeu maestra Milana Konjovića, dok je istoričarka umetnosti dr Jasna Kujundžić Jovanov podsetila na delo arhitekte Miroslava Krejčika. 

Važan deo ovog broja „Nove misli” je i temat posvećen Okruglom stolu „Art&Tolerance” u okviru petog Festivala umetnosti i tolerancije „Labina”, čiji je suorganizator Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”, gde je u fokusu bilo pitanje relativizacije istine i umetničke fikcije. 

U tom razgovoru se, između ostalih, moglo čuti i mišljenje dramskog pisca i scenariste Božidara Kneževića: „Nije problem što se laže, već što se laž i istina posmatraju kao jednake vrednosti. Ako postoji vrednost koja se zove istina, onda svet ima šanse”... 

„Književni časopisi i časopisi za kulturu nemaju uputstvo za upotrebu. Međutim, nije zgoreg podsetiti da misaone putanje na stranicama ovog časopisa nisu delo zadatog algoritma, nemaju apriorne ciljeve da ubede i ne nude apsolutne istine. Možemo reći da su one tu, u slobodnom, inventivnom izboru različitih vibracija duha i intelekta, umetničke imaginacije i ličnih istina, da se prepliću, nadovezuju i sučeljavaju bez želje za nadgornjavanjem”, navodi u uvodnom slovu urednica Žaklina Duvnjak Radić. „Kad je u pitanju kategorija istine, uvek postoje dileme i različita tumačenja ovog pojma, u zavisnosti od toga da li se on razmatra filozofski, etički ili estetički. Umetnost i kultura, kojima se mi bavimo, u većini slučajeva trude se da izbegnu tu zamku apsolutizovanja i monopolizacije „istinitog” mišljenja. Osim istine i istinitosti, u kreativnom promišljanju celokupnog života i stvarnosti, kao i u našoj sinkretičkoj prezentaciji i distribuciji autorskih dela, ne treba zaboraviti koliko su važne i neke druge kategorije – originalnost, aktuelnost i kritički pristup...”   

M. S.