Нова „Нова мисао” отвара питање истине и лажи: Шта доноси 74. број часописа

Уз поезију Зорана Богнара, Бранка Ристића и Бошка Томашевића, посебно поглавље посвећено је необичном запису зрењанинског књижевника Зорана Славића „Ноћи све до јутра у Паризу”, обогаћеног илустрацијама за које је „одговорна” вештачка интелигенција уз велику-малу помоћ аутора. 

Из угла позоришног критичара овогодишње домете Стеријиног позорја сагледавао је Светислав Јованов, док се Дејан Петровић бавио документарним остварењем Бориса Миљковића „Горанка” о фотографкињи Горанки Матић чији су радови обележили неколико епоха и остају као њихов непорецив документ. 

Дарко Веселиновић се бавио златним добом Румуније кроз поглед на раскошна здања Букурешта, док је Авдија Салковић свој чланак посветио стваралаштву Неимара Синана, који је подигао, међу осталим, и џамију султана Сулејмана Величанственог у Истанбулу. Музејски мислилац др Данило Вуксановић посветио је свој прилог атељеу маестра Милана Коњовића, док је историчарка уметности др Јасна Кујунџић Јованов подсетила на дело архитекте Мирослава Крејчика. 

Важан део овог броја „Нове мисли” је и темат посвећен Округлом столу „Art&Tolerance” у оквиру петог Фестивала уметности и толеранције „Лабина”, чији је суорганизатор Културни центар Војводине „Милош Црњански”, где је у фокусу било питање релативизације истине и уметничке фикције. 

У том разговору се, између осталих, могло чути и мишљење драмског писца и сценаристе Божидара Кнежевића: „Није проблем што се лаже, већ што се лаж и истина посматрају као једнаке вредности. Ако постоји вредност која се зове истина, онда свет има шансе”... 

„Књижевни часописи и часописи за културу немају упутство за употребу. Међутим, није згорег подсетити да мисаоне путање на страницама овог часописа нису дело задатог алгоритма, немају априорне циљеве да убеде и не нуде апсолутне истине. Можемо рећи да су оне ту, у слободном, инвентивном избору различитих вибрација духа и интелекта, уметничке имагинације и личних истина, да се преплићу, надовезују и сучељавају без жеље за надгорњавањем”, наводи у уводном слову уредница Жаклина Дувњак Радић. „Кад је у питању категорија истине, увек постоје дилеме и различита тумачења овог појма, у зависности од тога да ли се он разматра филозофски, етички или естетички. Уметност и култура, којима се ми бавимо, у већини случајева труде се да избегну ту замку апсолутизовања и монополизације „истинитог” мишљења. Осим истине и истинитости, у креативном промишљању целокупног живота и стварности, као и у нашoj синкретичкоj презентацији и дистрибуцији ауторских дела, не треба заборавити колико су важне и неке друге категорије – оригиналност, актуелност и критички приступ...”   

М. С.