БИО ЈЕ УЧЕНИК ЛЕГЕНДАРНОГ СЕГОВИЈЕ, А ЊЕГОВО ИМЕ ДАНАС ПОНОВО ОДЈЕКУЈЕ Изложба поводом стогодишњице рођења гитаристе Јована Јовичића у Бомарту
Поводом обележавања стоте годишњице од рођења великог српског и југословенског гитаристе др Јована Јовичића у Галерији Бомарт у Новом Саду, у суботу увече свечано је отворена изложба о животу и деловању овог нашег еминентног музичара.
Том приликом јавности је представљена и недавно штампана збирка раније необјављиваних Јовичићевих композиција, транскрипција и аранжмана.
Поменуту изложбу је припремила Асоцијација гитариста Војводине из Новог Сада, а ову манифестацију, као и програм прославе овог значајног јубилеја наше културе финансијски је подржала организација СОКОЈ из Београда.
У склопу отварања изложбе приређен је краћи концерт чији програм је обухватио занимљив избор карактеристичних композиција на фоклорне мотиве, од лагане серденаде „Тиха ноћ“ у интерпретацији Алексе Куртића, нумере „Младо момче“ у солидном извођењу младог Андрије Младеновића, преко полетног и ритмичног „Чачак кола“ које је извео Лука Јаноши, поетичних фрагмената „Војвођанске свите“ у тумачењу Светлане Симановић, до разигране и богатим тонским преплета прожете „Свите за две гитаре“ коју су извели чланови дуа „Алма“ из Београда Новак Миљковић и Александар Антић, као и Јовичићеве врло захтевне и ефектне „Македонске рапсодије“ у убељивом и енергичном извођењу Марка Радојковића.
Како је у свом обраћању присутнима истакао аутор изложбе „Наслеђе Јована Јовичића“ Борислав Хложан, Јован Јовичић је био један од најистакнутијих југословенских концертних солиста друге половине двадесетог века, чија бриљантна музичка каријера је обележила ову епоху и донела је пуну афирмацију класичне гитаре у нашој музици:
– На изложбеној поставци приказани су документи и фотоси којима су илустровани живот пут и уметничка делатност овог нашег врсног концертанта, који је упорним, марљивим и посвећеним радом временом достигао изузетно висок извођачки ниво. Његов таленат и врхунско извођачко умеће потврдили су многобројни успешни концерти, турнеје, тријумф на Светском такмичењу гитариста у Москви 1957. године, као и студије код највећег гитаристе двадесетог века Андреса Сеговије, који је издвајао Јовичића као једног од својих најуспешнијих ученика и следбеника, оценивши да је Јован Јовичић велики мајстор гитаре, - рекао је Хложан, додајући да је овај знаменити виртуоз био и плодан композитор, истакнути научник, као и педагог са огромним заслугама за утемељење гитарске уметности код нас.
Отварању изложбе присуствовала је и ћерка Јована Јовичића:
– Слушајући музицирање младих гитаристе који су овде наступили, преплављују ме сећања на мога оца и на ове његове композиције уз које сам одрастала – рекла је проф. др Дубравка Јовичић. – Захвална сам члановима Асоцијације на овој изложби и на њиховим залагањима и активностима да се афирмише музичка заоставштина Јована Јовичића, као што су и ова изложба и концерт. Јован Јовичић је од своје младости био чврсто везан за родни Врдник, Срем, као и за Нови Сад у којем је често боравио и наступао, а та веза његове музике и његовог наслеђа са овим градом наставље се и данас.
Окупљеној публици обратио се и председник Асоцијације гитариста Војводине Рашко Радовић рекавши да је поменуто удружење организовало низ програма и догађања посвећених прослави стогодишњице рођења Јована Јовичића, које су финансијски подржали организација СОКОЈ и Српска читаоница у Иригу, те да ће се програм ове прославе наставити представљањем ове изложбе и у другим местима.
Поводом обележавања поменутог јубилеја у издању АГВ објављена је недавно и збирка до раније непубликованих композиција, аранжмана и транскрипција Јована Јовичића, која је у оквиру ове музичке вечери такође представљена јавности.
У новој нотној збирци, која сада употпуњује низ штампаних композиција овог аутора, нашли су се сада нотни записи његове обраде познате мазурке „Аделита“ Франциска Тареге, транскрипције два ричеркара ренесансног лаутисте Францискуса Босиниенсиса, такође и његова Рапсодија на теме контрадансе Фернанда Ферандијера, као и композиција „Арабеска“, означена као „парафраза на мотиве истоимене нумере шпанског виртуоза Анхела Иглесија, остварење које заузима изузетно значајно место у Јовичићевом композиторском опусу.
М. Ј.